Oni su poručili da to mesto treba da dobije dostojanstveni status.
Izaslanik premijera Andreja Plenkovića i potpredsednik Vlade Boris Milošević naglasio je da je potrebno podići svest javnosti o tome da su na tom mestu u Drugom svetskom ratu u strašnom i nezamislivom zločinu stradali ljudi samo zato što su bili drugačije vere i nacionalnosti. Protiv takvih je zlocina ustala tadašnja antifašisticka Hrvatska, rekao je Milošević, izdvojivši sveštenika Franca Žužeka kao jednog od onih koji su ostali ljudi i pomagali da se spasu životi, prenela je Hina.
Žužek je, prema Miloševicevim rečima, kasnije rekao da je on za vreme rata radio “samo ono što je dužan da radi svaki hrišćanin””.
“Ako želimo biti Franc Žužek, s ovog mesta treba da zajedno pošaljemo poruku da je nedopustivo da se ljudi ubijaju samo zato jer su druge veroispovesti i nacionalnosti”, rekao je Milošević.
Skup je održan na platou ispred nekadašnjeg Spomen doma na taj dogadaj, gde se danas nalazi Hrvatski dom, ali bez obeležja o stradanjima, navodi Hina. Predsednik SNV Milorad Pupovac je rekao da zgradi treba vratiti funkciju spomenika na progon Srba koji je počeo u noći između 29. i 30. jula 1941. i završen masovnim ubistvima u noći između 4. i 5. avgusta.
Cilj skupa je, poručio je Pupovac, da se podseti na patnje ljudi koji su bili potpuno nepripremljeni na zlo koje im se dogodilo u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koja je izokrenula ideju vere, nacije i države.
“To je bila država ustaškog projekta u kojoj je službeni pozdrav bio ‘za dom spremni'”, kazao je Pupovac i dodao da glinska crkva nije bila jedina u kojoj su na prostoru tadašnje NDH, a današnje Hrvatske i BiH počinjeni zločini, ali da se izdvaja po broju žrtava i kampanji ubijanja u kojoj su sabrani svi elementi poništenja jednog naroda.
Naglasio je da SNV neće prestati da istrajava u zahtevima da ovo mesto dobije dostojanstveni status. Milorad Pupovac i čelnica NVO Documenta – Centra za suočavanje s prošlošću Vesna Teršelić položili su, uoči skupa, u centru Gline cveće na spomen-obeležje poginulim hrvatskim vojnicima i civilnim žrtvama poslednjeg rata u Hrvatskoj.
Na komemoraciji je učestvovao i izaslanik predsednika Srbije Veran Matić koji je odao počast žrtvama zločina u Baćinu, gde je u oktobru 1991. ubijeno 76 civila uglavnom hrvatske nacionalnosti, kao i žrtvama srpske nacionalnosti u Dvoru iz avgusta 1995. godine, prenosi Hina. Matić je naglasio da su iskoraci srpske zajednice u Hrvatskoj i hrvatske države u međusobnom poštovanju žrtava “izuzetno važni”.
“Treba to podržavati na najaktivniji način, jer je izmirenje Srba i Hrvata u Hrvatskoj od ključnog značaja svima nama, pa i demokratskoj Hrvatskoj, jednoj evropskoj demokratskoj državi”, rekao je Matić, ističući da bi to mogao biti put prema boljim odnosima, poverenju i pomirenju između Hrvatske i Srbije.
Skupu su prisustvovali potomci žrtava i meštani Gline, predstavnici hrvatskih državnih institucija i Jevrejske opštine Zagreb. Komemoraciji je prethodio pravoslavni verski obred pod vođstvom episkopa gornjokarlovačkog Gerasima, uz učešće članova Prvog beogradskog pevačkog društva.
