Od dolaska na veliku scenu 1996. godine kao 13. pik na draftu i trejda u kojem je iz Šarlota u zamenu za Vlada Divca prešao u Lejkerse, Brajant je skrenuo pažnju na sebe.
On je verovatno nešto najbliže velikom Majklu Džordanu što će se pojaviti na košarkaškom terenu. Čak je u nekim stvarima i nadmašio svog idola.
Tokom karijere je osvojio pet NBA titula, dva puta je bio MVP finala, jednom MVP sezone. Bio je 17 puta učesnik Ol-star vikenda, četiri puta MVP na Ol-staru, 11 puta je biran u najbolju petorku lige, devet puta u najbolju defanzivnu petorku.
Od košarke se zvanično oprostio na kraju sezone 2015/2016, a penziju je najavio emotivnim pismom upućenim sportu koji ga je učinio legendom pre nego što je i definitivno otišao u legendu.
“Draga košarko,
Od trenutka kada sam počeo da umotavam tatine čarape i šutiram zamišljene šuteve za pobedu u velikom ‘Forumu’, znao sam jednu stvar – zaljubio sam se u tebe. Ljubav je toliko duboka da sam ti dao sve, od mojeg uma i tela do mog duha i duše.
Kao šestogodišnjak koji se duboko zaljubio u tebe nikada nisam video kraj tunela, video sam samo sebe kako istrčavam iz jednog.
I tako sam trčao, trčao sam uzduž i popreko svakog terena, jurio svaku izgubljenu loptu zbog tebe. Tražila si od mene energičnost, ja sam ti dao moje srce, jer uz njega dolazi i mnogo više.
Igrao sam kroz znoj i bol. Ne zato što sam imao izazov, već zbog tvog poziva. Radio sam sve za tebe. Jer takve stvari radiš kada se zbog nekoga osećaš živo kao što sam se ja osećao zbog tebe.
Dala si šestogodišnjem momku njegov san u Lejkersima. I zbog toga ću te uvek voleti. Ali, ne mogu opsesivno da te volim još dugo.
Ova sezona je sve što je ostalo u meni. Moje srce može da primi još udaraca, moj um može da izdrži napore. Ali moje telo zna da je vreme za oproštaj.
I to je ok. Spreman sam da te pustim. Želim da znaš to. Želim to da znaš sada kako bi oboje uživali u svakom zajedničkom trenutku koji nam je ostao.
Dobrom i lošem. Dali smo jedno drugom sve što smo imali. I oboje znamo, bez obzira šta budem sledeće radio.
Biću uvek taj klinac sa umotanim čarapama, kantom za đubre u ćošku, pet sekundi do kraja i loptom u mojim rukama. 5…4…3…2…1. Uvek ću te voleti, Kobi”, napisao je Brajant u emotivnom oproštajnom pismu od košarke u novembru 2015.
Na osnovu ovog pisma napravljen je kratkometražni animirani film za koji je Brajant dobio Oskara 2018. godine.
