Nesrećne životinje su 17 godina bile zatočene u kavezima, u skoro potpunom mraku. Razlog – njihova žuč.
Žuč medveda je cenjen sastojak u kineskoj i drugim azijskim medicinama.
Iz tog razloga, populacija medveda u Aziji je znatno opala zbog krivolova.
Zbog velike potražnje, pojedini krijumčari su odustali od lova i prešli na sasvim drugačiju metodu – žuč uzimaju od živih medveda koji se drže u zatočeništvu.
Naime, nesretne životinje se hvataju, često još kao mladunci i onda drže u kavezima gde gotovo svakodnevno prolaze kroz izuzetno bolnu proceduru uzimanja žuči iz žučne kese.
Takvu sudbinu imali su i medvedi Ksuan i Mo, koji su spašeni sa ilegalne farme u Vijetnamu.
17 godina u mraku i bolu
Pretpostavlja se da su medvedi koji su nedavno spašeni a koji su dobili imena Ksuan i Mo, uhvaćeni još kao mladunci.
Oni su 17 godina držani u memljivom podrumu, u uskim ćelijama ograđenim železnim vratima. Prirodnog svetla tamo nije bilo – samo lampi koje bi krijumčari palili kada bi dolazili po medveđu žuč.
Taj proces je užasno bolan a podrazumeva ubacivanje cevčice u medveđu žučnu kesu. Žuč onda polako kaplje a krijumčarima ostaje samo da je pokupe.
Infekcije su u ovakvim slučajevima česte i pravo čudo je da su ova dva medveda ovoliko preživela u zatočeništvu.
Jedina hrana koju su dobijali bilo je trulo voće i povrće – hrana koja ih je samo držala u životu i povećavala njihovu agoniju.
Dug put ka oporavku
Ksuan i Mo su nađeni u jako lošem stanju. Oboje su imali infekcije žučne kese nastale od operacija izvođenih u uslovima nedovoljne higijene Ksuan je ostao bez više zuba, pošto medvedi u zarobljeništu često u očaju grizu rešetke ne bi li nekako utekli iz zatočeništva.
Aktivisti organizacije Četiri šape morali su da ih uspavaju pre nego što su mogli da im pruže odgovarajuću medicinsku pomoć.
Odvedeni su u specijalni rezervat za medvede gde ih čeka dug i spor oporavak od pakla u kojem su toliko dugo živeli.
