Rezultati istraživanja upućuju na to da osobe sa teškim oblikom kovida u sebi nose gene zbog kojih su predodređeni za nastanak jednog od dvaju problema: nemogućnost da se ograniči i spreči sposobnost virusa da sam sebe kopira ili razvoj snažne upale i posledično zgrušavanje krvi.
Naučnici veruju da bi njihova saznanja, objavljena u časopisu “Nature”, mogla da pomognu u određivanju prioriteta u potencijalnim načinima lečenja koji bi mogli da budu delotvorni u borbi protiv bolesti.
I na kraju, nove informacije bi mogle da pomognu da se predvidi kod kojih će se pacijenata razviti teži oblik bolesti.
Omikron “ne uspeva” na Kubi – razlog jednostavan
“Vrlo je verojatno da ćemo u budućnosti uspeti da predvide šta će se događati sa pacijentom na osnovu njihovog genoma u trenutku kada se ustanovi da mu je potrebna intenzivna nega”, rekao je novinarima Kenet Bejli, savetnik na odeljenju intenzivne negeuniverziteta u Edinburgu i jedan od autora studije.
Genetska analiza skoro 56.000 uzoraka uzetih među Britancima pokazala je razlike na 23 gena kod pacijenata sa kovidom kod kojih se na kraju razvio težak oblik bolesti, u poređenju sa DNK ostalih grupa uključenih u studiju. Otkriveno je 16 razlika koje ranije nisu identifikovane.
Nova saznanja mogla bi da pomognu naučnicima u istraživanju postojećih lekova koji bi mogli da se upotrebe u lečenju kovida.
Mentalne posledice kovida: Šta su otkrile autopsije ljudi koji su umrli od koronavirusa
Naučnici su, na primer, otkrili promene na ključnim genima koji regulišu nivo faktora VIII., proteina koji učestvuje u stvaranju krvnih ugrušaka.
“Zgrušavanje krvi jedan je od glavnih razloga zbog kojih se kod pacijenta sa kovidom javlja nedostatak kiseonika u krvi (hipoksemija). Na to bi trebalo delovati da bi se sprečilo stvaranje ugrušaka”, rekao je Bejli, dodajući da se “ne može pouzdano znati da li će ti lekovi zaista biti delotvorni dok se ne isprobaju na ljudima”.
Na jedan od ranije otkrivenih gena, TYK2, cilja lek ompanije Eli Lili, olumiant sa delatnom supstancom baricitinib, a sada se koristi u lečenju artritisa.
EMA je započela ocenu zahteva za proširenje indikacije olumianta na lečenje kovida 19 kod hospitalizovanjh bolesnika uzrasta od 10 i više godina kojima je potrebna terapija kiseonikom.
Reč je o imunosupresivu, leku koji smanjuje aktivnost imunskog sistema i trenutno je odobren za primenu kod odraslih s umerenim do teškim reumatoidnim artritisom ili atopijskim dermatitisom (ekcemom).
Baricitinib blokira delovanje enzima zvanih Janus kinaze koji imaju važnu ulogu u imunološkim procesima koji rezultiraju upalom. Smatra se da bi ovaj lek mogao da pomogne u ublažavanju upale i oštećenja tkiva povezanih sa teškom infekcijom kovidom 19.
Istraživanja obavljena prošli nedelje pokazala su da lek smanjuje rizik od smrtnog ishoda i hospitalizacije kod pacijenata obolelih od kovida za 13 odsto.
B92.
