Bio je to nesrećan kraja jedne od najtalentovanjih generacija Mančester junajteda, koja je stradala u avionskoj nesreći u Minhenu 1958. godine.
Avion “Elizabeten” engleske kompanije BEA, zapalio se u 15.04 u nesreći na aerodromu u Minhenu prilikom pokušaja uzletanja i u smrt odveo više od polovine tima “crvenih đavola”.
Poginuli su Rodžer Birn, Edi Kolman, Mark Džons, Dankan Edvards, Bili Vilan, Tomi Tejlor, Dejvid Pejdž i Geof Bent, dok je teško povređen Džeki Blenčflauer koji nikada više nije igrao fudbal.
Dan ranije, Mančester junajted gostovao je u Beogradu gde je odigrao revanš četvrtfinala Kupa šampiona protiv Crvene zvezde. Bilo je 3:3, engleski tim je otišao dalje zbog pobede na Old Trafordu od 2:1.
“Da sam pogodio stopostotnu priliku, igrala bi se majstorica, verovatno tri dana kasnije u Italiji, a oni se ne bi vraćali kući. Što nisam bio bolji golgeter, svi ti momci bi ostali živi”, seća se Dragoslav Šekularac.
Na satu na zidu stadiona Old Traford i dalje stoji – 3.04 h. Da se pamti zauvek.
Tog dana nastradali su u cvetu fudbalske mladosti. Tim koji je pod rukovodstvom Mata Bazbija (1909-1994) krenuo u osvajanje Evrope.
Zato su mladići i prozvani “Bazbijeve bebe”. Neki koji su preživeli minhensku katastrofu pod rukom velikog Bazbija, deset godina kasnije, stigli su do titule šampiona Evrope.
Kako je došlo do nesreće u Minhenu? Najbolje je te stravične trenutke opisao jedan od trojice preživelih novinara – Piter Hauard iz “Dejli mejla”.
Izveštaj je diktirao iz bolničkog kreveta: “Halo, Pit ovde”, javio je stenografu lista, “Piši brzo, u bolnici sam u Minhenu…”
Stenograf je beležio Hauardove reči: “Dva puta smo pokušavali da poletimo, a onda su mehaničari ugasili motore i detaljno pregledali sve instrumente. Najzad, dobili smo dozvolu za novo poletanje, zavalili smo se u sedišta i osetili kako avion klizi po snežnoj pisti. Ali, nije mogao na vreme da se odlepi od zemlje. Udarili smo u jednu kuću, avion se prepolovio na dva dela… Gorivo se prosulo i zapalilo. Mnogo plamena i leševa…“
U Minhenu je tog popodneva bilo pravo zimsko vreme: padao je sneg, hladno, magla. Prizor na pisti stravičan: olupine prepolovljenog aviona, tela unesrećenih.
Čuli su se jauci, dozivanje upomoć. Devetnaestogodišnji Bobi Čarlton je pronađen na 50 metara od aviona…
Uzrok nesreće, kako je nezvanično rečeno, zaleđena avionska krila.
