Ne zna se koliko je putnika bilo u autobusu u trenutku granatiranja. Pretpostavlja se da je poginulo između 46 i 60 putnika. Prema izveštaju RTS-a samo četvoro ljudi je preživelo napad.
U drugom napadu koji je usledio 50 minuta kasnije avioni NATO još jednom su gađali most. Ovoga puta uništeno je vozilo hitne pomoći koja je došla na mesto nesreće. Povređeni su članovi medicinske ekipe.
Bombardovan je Prizren. U selu Jablanica poginulo je dvoje, a u naselju Kula sedam ljudi. Tridesetak meštana je ranjeno.
Prilikom granatiranja starog mosta u Trsteniku poginula je jedna osoba.
Srušen je most na putu Prijepolje – Priboj kod Donje Bistrice. Velika oštećenja pretrpela je i Hidroelektrana. Raketirano je skladište “Jugopetrola” u selu Bogutovac kod Kraljeva.
U Čačku je na udaru NATO avijacije bio Remontni zavod. Pričinjena je velika materijalna šteta. Oštećeno je i nekoliko desetina stambenih objekata u okolini Zavoda.
Oslobođena su trojica američkih vojnika zarobljenih na jugoslovenskoj teritoriji, blizu granice sa Makedonijom. U Beograd je, po pilote, doputovao američki sveštenik i humanitarac, Džesi Džekson.
Predsednik Milošević je Džeksonu predao pismo za predsednika SAD, Bila Klintona, sa pozivom da se sastanu i okončaju krizu.
SAD su pozdravile oslobađanje pilota i saopštile da će bombardovanje biti nastavljeno. Klinton je odbio ponudu Miloševića da se sastanu.
SRJ je zatražila od Saveta bezbednosti UN da ukine odluku o zabrani isporuka nafte. SAD su proširile sankcije SRJ uvodeći gotovo potpuni trgovinski embargo i zamrznuvši jugoslovenska sredstava.
NATO je odbacio predloge Beograda za izlazak iz “kosovske krize” formulisane prilikom susreta sa Černomirdinom, a razgovore je ocenio kao “treći neuspeh ruske diplomatije u Beogradu”.
Oko hiljadu Srba iz Holandije protestovalo je u Hagu zbog bombardovanja SRJ. Prvomajske proslave u Češkoj pretvorile su se u protest zbog bombardovanja Jugoslavije.
