Nakon što prestanemo razmišljati o količini potrošnje energije na grejanje tokom zime i jeseni, sledeće na redu je vrelo leto, zbog kojeg je gotovo nemoguće boraviti u prosotoriji bez klime. Mnogi nisu sigurni da li je bolje paliti klimu na svakih nekoliko sati ili ostaviti je da radi tokom celog dana. Iako je lako pretpostaviti da je jeftinija opcija povremeno gašenje, stručnjaci savetuju da je ipak bolje ostaviti uređaj da radi što duže.
Tokom letnje sezone (pogotovo ove godine), temperature su toliko visoke da je skoro nemoguće provoditi vreme u sobi bez klime, koja nas prijatno rashladi i pomaže da “preživimo” vrućine. Ipak, mnogi su zabrinuti kada je u pitanju potrošnja energije, pa često gase klimu kada su zadovoljni temperaturom u prostoriji, pa je zatim upale nakon nekog vremena, kada ponovo postane toplo.
Stručnjaci objašnjavaju da navedeni “pali-gasi” princip zapravo nije pravo rešenje za uštedu, već da je bolje ostaviti klimu upaljenu ceo dan. Većina savremenih klima-uređaja može hladiti sobu po potrebi: na primer, ako je soba veoma topla, radiće “punom parom”, ali kada se dostigne zadovoljavajuća temperature, uređaj će automatski smanjiti intenzitet hlađenja.
Naravno, moguće je i da ručno podešavamo broj stepeni. Preporučljivo je da razlika u stepenima u unutrašnjosti i napolju ne bude hladnija od sedam stepeni i dobro je imati u vidu da klima troši manje energije za 3 do pet odsto sa svakim dodatnim stepenom.
Pet brzih i efikasnih načina za rashlađivanje tokom vrelog leta
U slučaju da ostajemo u kući ceo dan, u redu je upaliti klimu i ostaviti je da radi sve vreme, uz odgovarajuće podešavanje stepeni hlađenja, a ako nećemo ceo dan biti kod kuće, dobro je odmah je upaliti i ostaviti da radi do poslednjeg trenutka (pred spavanje, u slučaju da nije potrebno hladiti sobu preko noći).
Alternative
Za one koji nemaju klimu ili jednostavno smatraju da se najbolje može uštedeti ako poptuno je izbegava, postoji nekoliko alternativa za rashlađivanje. Prva sledeća opcija je ventilator, koji neće promeniti temperaturu u prostoriji, ali može biti prijatna i “manje agresivna” alternativa, a isto je efikasan za bolje strujanje vazduha, pogotovo u zagrejanim sobama. Efekat hlađenja ventilatora se može pojačati ako pojedinac hladnom vodom pokvasi lice, vrat i zglobove i stane ispred uređaja.
Osim ventilatora, preporučljivo je zamračiti stan/kuću rano ujutru, kako sunčevi zraci ne bi “zagrejali” svaki ćošak preko dana. Iako ovo možda neće poslužiti kao dodatno rashlađenje, sprečavanje veće vrućine je uvek dobrodošlo. Pored toga, neophodno je da konzumiranje tečnosti bude na prvom mestu. Nije potrebno konstantno piti velike količine vode, ali je važno da se održava stabilan nivo hidratacije.
RTmagazin.
