Sve je spremnio za finalni meč NHL turnira 4 nacije između Sjedinjenih Američkih Država i Kanade.
NHL je još jednom organizovao turnir 4 nacije i ovoga puta učestvuju Sjedinjene Američke Države, Kanada, Švedska i Finska.
Za trofej 4 nacije boriće se Amerika i Kanada, a utakmica je na programu u noći između petka i subote od 2 časa po našem vremenu.
U grupnoj fazi svaka reprezentacija igra tri utakmice, pa najbolje dve selekcije igraju u finalu. Pošto su po 2 pobede imale ekipe SAD i Kanade, upravo će one igrati u finalu 4 nacije.
Prošli meč je dobila Amerika rezultatom 3:1, a na tom meču je viđen pravi haos. Sve je počelo kada su Kanađani pre početka utakmice izviždali himnu Sjedinjenih Država.
Kada je utakmica počela, u prvih 9 sekundi videli smo tri tuče.
Tkačuk (SAD) i Benet (Kanada) su timske kolege u Florida Pantersima, dok je Parajko (Kanada) bio kapiten Mileru (SAD) u Sent Luis Bluzu što je posebno interesantno jer se očigledno jako dobro poznaju, a i generalno svi oni igraju u istoj ligi pa niko tu nije nepoznanica.
Šta Amerikanci spremaju za finale?
Sve rasprave o tome šta bi ova verzija reprezentacije SAD mogla postići manifestovale su se na nekoliko načina. Protiv Finske, SAD je izgledala kao tim koji je bio dobro prilagođen u igri sa jakim odbranama, da bi zatim pokrenula ofanzivni talas sa tri gola iz prva četiri šuta na početku treće trećine.
Nastup protiv Kanade dodatno je naglasio kako ekipa može da se osloni na svoj kolektivni talenat, koristeći greške protivnika i istovremeno pokazujući fleksibilnost da izdrži kasne napade Mekdejvida i ekipe.
Džejkob Slejvin je bio najkorisniji igrač tokom grupne faze, ali se ističu i braća Tkačuk, s obzirom na to da su Brejdi i Metju zajedno postigli četiri od devet golova za SAD u prva dva meča.
I dok su podvizi braće dobili dosta pažnje, postoji argument da je Slejvinova uloga u uspehu tima ključna – posebno jer je Metju propustio meč protiv Švedske zbog povrede, a Brejdi je izašao iz igre posle prve trećine.
Švedski defanzivac Viktor Hedman je jedini igrač koji u proseku provodi više vremena na ledu od Slejvina na turniru. Slejvin prosečno igra više od 23 minuta po meču, dok istovremeno predvodi kazneni tim koji je bio savršen u prva dva meča, što dodatno oslikava stabilnost defanzivne strukture SAD.
SAD je postigla dva gola iz pet prilika. I to bez jednog od najboljih plejmejkera u NHL-u, kapitena Vankuver Kanaksa Kvina Hjuza, koji je propustio turnir zbog povrede.
Sposobnost da se iskoristi igra s igračem više bila je uravnotežena savršenim kaznenim timom (powerplay, igrač više), koji je u prva dva meča bio stoprocentan (4 od 4). Ključ uspeha leži u strukturi igre koja ne samo da prati kretanje paka, već i neprestano remeti linije dodavanja.
Njihov golman Konor Helebak je na korak od osvajanja još jednog Vezina trofeja (nagrada najboljeg golmana NHL), čime bi postao jedini Amerikanac sa tri takve nagrade. To bi ga svrstalo u grupu posebnih ljudi poput Martina Brodura, Dominika Hašeka i Patrika Ruaja.
Njegova izvanredna sezona u NHL-u nastavila se i na turniru 4 nacije, gde je u prva dva meča primio samo dva gola. Čak i sa ta dva primljena gola, Helebak je napravio nekoliko ključnih odbrana, koje su učinile da Finska izgleda bezidejno u svom prvom meču, dok je Kanada ostala frustrirana nesposobnošću da iskoristi svoje najbolje šanse u porazu 3:1.
Kanada hoće da se revanšira
Kanada je dugo tražila svoj ritam. U grupnoj fazi često je sama sebi bila najveći protivnik, a te greške su je skupo koštale. Ipak, u poslednjem meču protiv Finske pokazala je drugačiji nivo samopouzdanja, vođena nastupima svojih zvezda.
Međutim, Kanada ne može da se oslanja samo na Konora Mekdejvida i Nejtana Mekinona da pronađu put do mreže protiv SAD. U donjem delu napada postoje ključni igrači koji mogu, i treba, da ostave utisak, bilo da je to Sem Benet koji dodaje agresivnost (i bukvalno) ili potencijalna opasnost od tandema Mič Marner – Entoni Sireli.
Što se tiče odbrane, jasno je koliko je Kanada drugačija ekipa sa Kejlom Makarom na ledu – to se videlo već u prvim minutima njegovog povratka u postavu u ponedeljak, nakon što je zbog bolesti propustio prvi duel protiv SAD u subotu.
Džordan Binington je takođe pokazao zašto mu selektor Džon Kuper konstantno ukazuje poverenje – Binington može da isporuči ključne odbrane kada je najpotrebnije, što je bio slučaj i u Sent Luis Bluzu.
Najkorisniji igrač Kanade kroz grupnu fazu je sigurno bio Konor Mekdejvid. Ova odluka nije laka, jer je Sidni Krozbi najbolji strelac Kanade (sa pet poena), a Kuper ga je na konferenciji za novinare u ponedeljak praktično (ili doslovno?) nazvao Bogom. Mekinon je takođe bio izvanredan.
Ipak, teško je zanemariti ono što je Mekdejvid uradio. Postigao je prvi gol u poslednje dve utakmice Kanade (uključujući i jedini pogodak na Konoru Helebaku u prvom duelu sa Amerikancima), a način na koji je dominirao u napadu protiv Finske bio je čista magija.
Niko ne može da “prebaci u višu brzinu” kao Mekdejvid. Ako je sada dostigao vrhunsku formu, to je sve što Kanadi treba da se oseća samouvereno pred finale.
Da li Kanada ima dovoljnu dubinu? Uskoro će se saznati. SAD su se u subotu oslonile na svoje igrače iz drugog plana, poput Dilana Larkina, kako bi došle do pobede.
Kanada se do sada oslanjala pre svega na svoja prva dva napadačka reda, i to je bilo ključno. Ali ne smeju biti jednodimenzionalni u napadu. Na svakoj liniji imaju dovoljno talenta da, ako ga iskoriste od početka meča, mogu da nateraju Amerikance da se osećaju nelagodno. Moraju da se oslone na tu prednost više nego u prethodnim mečevima.
Ako SAD uspe da neutrališe kanadske najbolje linije, i obrnuto, pobednika bi mogla da odluči ekipa koja bude izvukla maksimum iz treće i četvrte napadačke postave. Način na koji će Kuper rasporediti minutažu igračima od samog početka biće ključan pokazatelj šta je naučio iz njihovog prethodnog okršaja.
Džordan Binington je polarizujuća figura. Kuperova odluka da ga zadrži kao startera na ovom turniru izazvala je kritike, konfuziju i mnoga pitanja. Njegova statistika takođe nije impresivna (procenat odbrana 89,2%, prosečno 2.60 primljenih golova po meču).
Ali Kuper nije promenio mišljenje, a Binington je protiv Finske odigrao svoju najbolju utakmicu na turniru.
Sada je pitanje da li golman Sent Luis Bluza može da prenese tu formu i u finale – makar u prvih 55 minuta, jer su dva gola koja je primio u situaciji 6-na-5 protiv Finaca bila veliki problem.
Ključ su pravovremene odbrane, upravo to je Helebak sjajno radio za SAD, a Binington je pokazao da i on može isto da učini za Kanadu.
Istina, u prvom meču protiv SAD-a nije imao veliku pomoć od saigrača u napadu. Ali bez obzira na to da li će se ista situacija ponoviti u finalu, Binington mora da pruži svoju najbolju partiju ako Kanada želi da osvoji trofej.
