Carlos Alcaraz, Jannik Sinner i Aryna Sabalenka morali su da uklone nosive uređaje na Australian Open-u 2026, uprkos tome što su dozvoljeni na ATP i WTA turnirima, što je pokrenulo debatu o ulozi tehnologije i budućnosti praćenja performansi u vrhunskom sportu
Na terenima u Melburnu, tokom Australian Open-a 2026, jedan detalj iz sveta tehnologije zasenio je sportsku priču i pokrenuo širu raspravu o granici između dozvoljene analitike i potencijalne prednosti u profesionalnom sportu. Najveće zvezde današnjeg tenisa, Carlos Alcaraz, Jannik Sinner i Aryna Sabalenka, zatraženo je da uklone nosive fitness trackere tokom mečeva, jer su ti uređaji zabranjeni prema pravilima Grand Slam turnira.
Incident se dogodio tokom mečeva na Australian Open-u, gde su sudije primetile narukvice koje prate fiziološke parametre poput pulsa, opterećenja organizma i oporavka. Iako su takvi uređaji dozvoljeni od strane Međunarodne teniske federacije, kao i na ATP i WTA turnejama, pravila četiri Grand Slama trenutno ne dopuštaju njihovo korišćenje tokom mečeva.
Organizatori turnira potvrdili su da je politika zabrane i dalje na snazi, ali su naglasili da se vode razgovori o mogućim promenama u budućnosti. Sabalenka je javno kritikovala odluku, ističući da su Grand Slam turniri u ovom pogledu „iza ostatka teniske sezone“, dok su igrači naglasili da uređaje koriste prvenstveno za analizu zdravlja i performansi nakon meča, a ne za dobijanje taktičke prednosti u realnom vremenu.
Kontroverza je dodatno dobila na težini jer se wearable tehnologija već godinama koristi u vrhunskom sportu. Pametni satovi i narukvice prate podatke o oporavku, opterećenju i snu, a proizvođači tvrde da omogućavaju sportistima da bolje razumeju stanje svog organizma i smanje rizik od povreda. Sa druge strane, skeptici upozoravaju da prenos podataka u realnom vremenu potencijalno može otvoriti vrata za nefer prednosti ili prikrivenu komunikaciju sa timovima, što je jedan od razloga zašto Grand Slam turniri zadržavaju restriktivniji pristup.
Ovaj slučaj osvetljava dublji problem: neusklađenost pravila između različitih nivoa profesionalnog tenisa. Dok ATP i WTA dopuštaju upotrebu ovakvih uređaja, najveći turniri i dalje se drže konzervativnijih propisa, što stvara konfuziju i frustraciju među igračima i proizvođačima tehnologije. Stručnjaci i treneri ukazuju da nedostatak pristupa podacima tokom meča može ograničiti profesionalizam sporta u eri u kojoj se svaki detalj performansi analizira do najsitnijih nijansi.
U širem kontekstu, ova epizoda pokazuje kako digitalizacija sporta postaje neizbežna, ali i koliko regulativa kasni za tehnološkim razvojem. Profesionalni sport se sve više oslanja na podatke, analitiku i veštačku inteligenciju, a odluke poput ove na Australian Open-u podsećaju da balans između inovacije i integriteta takmičenja još uvek nije jasno definisan. Ako Grand Slam turniri u narednim sezonama promene pravila, ovaj incident mogao bi se posmatrati kao trenutak kada je teniski establišment konačno priznao da je era data-driven sporta stigla i na najveću scenu, prenosi ESPN.
