Više od 60 zemalja nudi programe “zlatne vize” koji stranim ulagačima omogućavaju dobijanje prebivališta ili čak državljanstva po ubrzanom postupku. Za mnoge koji podnose zahtev to je prilika za početak novog života, ali problem ovakvih programa su korupcija i cene nekretnina.
Španija namerava da ukine takozvani program “zlatne vize”, koji državljanima zemalja koje nisu članica Evropske unije (EU) omogućava dobijanje prebivališta po ubrzanom postupku u zamenu za velika finansijska ulaganja.
Sve više država planira da učini isto.
Pedro Sančez, premijer Španije, rekao je da ovim potezom nastoji da “zajamči da je stanovanje pravo, a ne samo predmet špekulacije”.
“Stambeno tržište je bilo pod ogromnim pritiskom, a ljudima koji žive i rade u mestima za kojima je potražnja velika, bilo je nemoguće da pronađu stan po pristupačnoj ceni”, dodao je on.
Mnogi investitori ovaj program vide kao priliku da počnu novi život u drugoj zemlji, ili izbegnu političke, društvene ili ekonomske rizike u državama iz kojih potiču.
Ali aktivisti i političari koji se bore protiv korupcije upozoravaju na kriminalce koji zloupotrebljavaju ovakve programe zarad sopstvenih interesa.
Takođe ističu i da cene nekretnina rastu u zemljama koje nude ovakve programe, zbog čega stanovanje postaje nedostupno lokalnom stanovništvu.
Šta su zlatne vize i pasoši?
Program zlatne vize pruža mogućnost bogatim stranim državljanima da žive i rade u drugoj zemlji u zamenu za velika ulaganja.
Za dobijanje zlatne vize u Panami je potrebno uložiti oko 93.700 evra u nekretnine, a u Luksemburgu do 20 miliona evra u vidu depozita u finansijskoj instituciji koja ima sedište u toj zemlji.
Postoje i programi zlatnog pasoša, preko kog bogati ljudi stiču sva prava i slobode državljana određene zemlje, među kojima i pravo na rad i pravo glasa.
Koje zemlje su najtraženije?
Oko 60 zemalja nudi zlatne vize, kaže doktorka Kristin Surak, vanredna profesorka političke sociologije u Londonskoj školi ekonomije i autorka knjige Zlatni pasoš: Globalna mobilnost za milionere.
Oko 20 zemalja daje državljanstvo na osnovu zakonske odredbe o ulaganju, a polovina godišnje dobije više od 100 zahteva, dodaje ona.
“Turska je najveći prodavac državljanstava”, navodi Surak.
Zahtevi za zlatni turski pasoš čine oko polovine godišnje prodaje državljanstva u svetu, pokazuje istraživanje doktorke Surak.
Ona kaže da se programi izdavanja prebivališta u zamenu za ulaganja najviše nude na jugu, a da su Malezija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) posebno tražena odredišta.
Sent Kits, Dominikanska Republika, Vanuatu, Grenada, Antigva i Malta su, takođe, među zemljama koje izdaju najveći broj zlatnih pasoša.
Evropska unija (EU) je jedno od najpoželjnijih odredišta tražilaca zlatne vize, jer pravo na život i rad u svim članicama EU omogućava putovanje unutar šengenskog prostora bez vize.
U 2020. godini, 14 zemalja EU je nudilo zlatne vize.
Od ukupnog broja odobrenih viza u EU, više od 70 odsto izdale su Grčka, Letonija, Portugal, i Španija.
Ali mnoge od ovih zemalja su napravile korake da ograniče program.
Vlada Velike Britanije je 2022. godine ukinula program koji je omogućavao bogatim stranim državljanima da se nasele ako donesu kapital.
Sledeće godine, Irska je ukinula zlatnu vizu, dok je Portugal uveo izmene i više ne odobrava prebivalište za kupovinu imovine, već zahteva prenos sredstava u fondove i ulaganje u istraživačke delatnosti.
Zašto se traže zlatne vize i pasoši?
Zlatne vize i pasoši su popularni među bogatim ljudima koji traže bolje poslovne prilike, način života, obrazovanje ili zdravstvene usluge.
“Zbog neizvesnosti u današnjem svetu, potreba za drugim prebivalištem ili pasošem druge zemlje nikada nije bila toliko velika”, izjavila je Lizi Edvards, menadžerka marketinga u kompaniji La vida golden vizas sa sedištem u Velikoj Britaniji, prošle godine za BBC turski servis.
“Podsticaji za investitore su različiti, ali tipični razlozi zbog kojih se ljudi prijavljuju za ove vize su bezbednosne prirode, mogućnost bezviznog putovanja u više zemalja, kao i razne druge pogodnosti, među kojima su obrazovanje i poslovne prilike”, dodaje.
Kako se dobija zlatna viza ili pasoš?
Propisi se razlikuju u zavisnosti od zemlje i vrste ulaganja.
Na primer, Turska nudi zlatni pasoš strancima koji kupe nekretninu u vrednosti od oko 375.000 evra ili više.
Neke druge zemlje poput Luksemburga nude nekoliko mogućnosti za dobijanja zlatne vize, od ulaganja od najmanje 500.000 evra u postojeću luksemburšku kompaniju do deponovanja 20 miliona evra u finansijsku instituciju.
Mnoge zemlje prihvataju novčana darivanja ili ulaganja u istraživačke i razvojne delatnosti.
Jedan od najznačajnijih razloga što zemlje nude ovakve programe je da omoguće prenos kapitala i podstaknu rast privrede.
Ulaganja na osnovu zlatnih viza izdatih od 2013. do 2019. godine činila su 14,4 odsto direktnih stranih investicija u Portugalu, pokazuje istraživački rad doktorke Kristin Surak i Jusukea Cuzukija, objavljen u Časopisu o etničkim i studijama migracije.
U Letoniji je taj procenat iznosio 12,2, a u Grčkoj više od sedam odsto.
Zašto su ovi programi kontroverzni?
Protivnici ovih programa upozoravaju na dva glavna problema, a to su korupcija i stambena kriza u zemljama koje ih nude.
Transparensi internešenel (Transparency International), međunarodna nevladina organizacija za borbu protiv korupcije koja je prisutna u više od 100 zemalja u svetu, upozorava da se ovi programi u EU ne sprovode “radi stvarnih ulaganja ili migracije, već da služe koruptivnim aktivnostima”.
Eka Rostomašvili, aktivistkinja ove organizacije, kaže da zemlje koje nude takve programe sprovode temeljne analize, ali da sistemi ne funkcionišu uvek kako je predviđeno.
“Objavljeni su slučajevi ljudi koje vlasti u njihovim matičnim zemljama gone, a koji su se prijavili za zlatne vize ili pasoše neposredno pre ili nakon što se saznalo za njihovu umešanost u korupciju ili malverzacije.
“Očigledno je da oni to vide kao neku vrstu polise osiguranja za izvršene radnje za koje treba da odgovaraju pred zakonom u matičnim zemljama”, kaže ona za BBC.
Razni organi EU su takođe kritikovali ovakve programe.
Odbor Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove je 2022. godine pozvao na zabranu izdavanja zlatnih pasoša i zatražio od trećih zemalja čiji građani mogu bez viza da putuju u EU da ukinu njihove programe zlatnih pasoša.
Surak kaže da iako ovakvi programi omogućavaju pranje novca, “postoje i lakši i jeftiniji načini”.
“Isto može da se uradi i uz studentsku vizu, i to verovatno mnogo jeftinije.
“Takođe, i na osnovu poslovne vize. To nije problem samo ovih programa”, ističe.
U Izveštaju o organizovanom kriminalu i korupciji, objavljenom u oktobru 2023. godine, navodi se da su bivši libijski pukovnik optužen za ratne zločine i turski biznismen osuđen na zatvorsku kaznu u državi porekla, preko ovih programa kupili pasoš Dominikanske Republike.
A 2023. godine, proverom zlatnih viza izdatih u Velikoj Britaniji koje je tražilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, otkriveno je da “za mali broj stranih investitora postoji potencijalno visoki rizik” da su povezani sa korupcijom ili organizovanim kriminalom.
Drugi glavni problem koji ističu protivnici ovih programa su visoke cene stambenog prostora.
Iako zemlje nude različite mogućnosti za ulaganje, većina tražilaca viza ili pasoša kupuje nekretnine i tako im dižu cene.
Ali to ima ograničen uticaj u većini zemalja, pokazuje istraživanje doktorke Kristin Surak.
Na primer, Španija odobrava oko 2.000 zahteva godišnje, a u zemlji koja ima 48 miliona stanovnika, 2.000 transakcija nekretninama je zanemarljiv broj, ističe ona.
Ali postoje najpoželjnija mesta, pa su pojedini gradovi i delovi grada gde stranci kupuju najviše nekretnina na posebnom udaru.
Jedan od primera je Antalija, grad na južnoj obali Turske.
Antalija, koja je tradicionalno popularno letovalište ruskih i ukrajinskih turista, mnogima je postala trajno utočište posle početka rata u Ukrajini.
Meštani se žale da je povećana potražnja za nekretninama dovela do rasta cena.
Izvor: BBC News na srpskom
