Potražnja za zlatom porasla je 2022. godine na najviši nivo u proteklih desetak godina, podstaknuta “kolosalnim” kupovinama centralnih banaka željnih da, u vremenima geopolitičkih preokreta, distanciraju svoje rezerve od dolara, piše “Fajnenšel tajms”.
Godišnja potražnja za zlatom porasla je za 18 odsto prošle godine na 4.741 tonu, što je najveća količina od 2011, podstaknuta 55-godišnjim maksimumom u kupovini centralnih banka, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (VGC).
Mnogi analitičari objašnjavaju “zlatnu groznicu” željom centralnih banaka da diverzifikuju rezerve u odnosu na dolar nakon što su SAD zamrzle ruske rezerve denominirane u toj valuti kao deo svojih sankcija Moskvi.
“Fajnenšel tajms” prenosi interesantan podatak da su poučene iskustvom ekonomske krize 2008. godine, centralne banke od 2010. počele masovno da kupuju zlato “doteravši” svoje kupovine na višedecenijski maksimum.
Krišan Gopol, viši analitičar u VGC-u, rekao je da je nedostatak “rizika druge strane” ključna privlačnost zlata za centralne banke, u poređenju sa valutama koje su pod kontrolom stranih vlada.
Samo oko jedne četvrtine kupovina centralnih banaka u četvrtom kvartalu prijavljeno je Međunarodnom monetarnom fondu. Prijavljene kupovine u 2022. predvodile su Turska koja je kupila skoro 400 tona, Kina, koja je prijavila da je kupila 62 tone u novembru i decembru, i zemlje Bliskog istoka.
Analitičari industrije zlata veruju da ostatak otpada na centralne banke i vladine agencije u Kini, Rusiji i na Bliskom istoku, što može uključivati državne fondove.
Džejms Stil, analitičar plemenitih metala u HSBC-u, kaže da je “diverzifikacija portfelja glavni razlog” zbog kojih centralne banke opterećene američkim dolarima kupuju zlato, naročito u trenutku kada se zemlje od Kine i Rusije do Indije i Brazila zalažu za regulisanje većih trgovina u drugim valutama, od upotrebe lokalnih “jedinica” do stejblkoina podržanog zlatom i nove rezervne valute BRIKS-a.
RT.
