Poznati srpski psihijatar Jovan Marić, preminuo je u 82. godini života, a mnogi ga pamte po tome što nije imao dlake na jeziku, njegov život bio je prepun intriga, a mnogi ne znaju da je poslednjih godina živeo sa 60 godina mlađom devojkom iz Nigerije.
Mladu Nigerijku Jovan Marić upoznao je dok je bio ambasador Srbije u Nigeriji.
“Nigerijka meni čisti i kuva. Ostao joj je još jedan ispit, studira hotelijerstvo, 25 ispita je položila, završna je godina, francuski joj ne ide dobro. Treba da diplomira, da završi fakultet. Ja sam naravno u Nigeriji petljao sa raznim nekim devojkama, muvao, upoznavao i sećam se dobro na Vatikanu, ona je posluživala nas goste ambasadore, meni se učinila kao simpatična neka devojka, interesantna, ja joj dam vizit kartu svoju, malo da se družimo, pričamo. Meni je trebalo da dobijem informacije o Nigeriji, jer svaki drugi, treći dan šaljem informacije kakav je život u Nigeriji. Iz novina to ne možete pročitati, bolji je direktan kontakt sa nekim. Mi smo se družili tamo i kad sam ja odlazio u Srbiju pitao sam je, pošto je ona sedmo, osmo dete u porodici, da li želi da dođe u Srbiju. Ona nikad nije bila u Evropi, rekla mi je da joj je to interesantno. Ja sam joj predložio da nešto studira ovde, treba mi po kući neko da pere i ostala je već četiri godine kod mene, već razmišljam, moraće da se vrati. Moja porodica je prihvatila nju”, rekao je Marić svojevremeno za Blic.
Imao tri braka, iz svakog po jedno dete
Predavao je sudsku psihijatriju i veštačio u brojnim zanimljivim sudskim procesima (među kojima je i slučaj Lauševića), a jedno vreme je bio i ambasador u Nigeriji, ali je smenjen zbog tzv. afere “Sekselencija”. Napisao je nekoliko knjiga, udžbenika i trilogije o mentalitetu Srba.
Iza sebe ima tri braka i po jedno dete iz svakog. Prvu suprugu je upoznao u vreme dok je živeo u studentskom domu u Beogradu, a s njom je kasnije dobio ćerku Vojnu. Iz drugog braka ima ćerku Joanu, a njegov treći brak je bio medijski popraćen. On i 30 godina mlađa Danijela s kojom ima sina Mateja su javno razmenjivali uvrede. Do njihovog razvoda je navodno došlo zbog Danijeline nevere. A kako je počeo njegov ljubavni život, ispričao je sam Marić jednom prilikom za Kurir:
“Prvo zaljubljivanje dogodilo mi se u 14. godini, u osnovnoj školi. Bijeljina je imala profesionalno pozorište, a ja glumac u omladinskoj sekciji. U “Izbiračici” sam bio Tošica, smešan i glup, a zaljubljen u Malčiku, koja je gledala malo bolje muškarce. I Nada je imala 14 godina. Crnka. Prvi poljubac pao je iza pozorišne zavese, u nekoj pauzi.
Odlučio je da ode u Beograd da studira medicinu.
“Imao sam neke tetke po Beogradu, mesec dana sam bio kod njih. Ali one kontrolišu kad dolazim, pa se selim u studentski dom da bih mogao da dovodim devojke. Tu je pao i prvi seks. Imao sam 18 godina, a ona je bila godinu starija. I kaže mi da je ostala u drugom stanju. Skupio sam neke pare da uradi kiretažu. Prođe dva-tri meseca, kad će meni neki mladić: “Vidim te, ‘odaš s onom. Čuvaj se, ona prijavljuje da je u drugom stanju, a nije, pa muškarcima mažnjava pare.” “U”, reko, “gde si bio pre, dao sam joj sve što sam imao!”
“Kao odličan student tri godine sam bio demonstrator na anatomiji i to me je školovalo, imao sam neki svoj novac. Medicina je trajala pet godina, završio sam je za četiri godine i deset meseci. Zvao sam sebe junac – sve ispite sam polagao u junu, nijedan nisam ostavljao za septembar. Diplomirao sam u junu 1964, kao prvi od 700 nas u sjajnoj generaciji, nisam imao ni pune 23 godine.”
“U vojsku sam otišao 1967. Svi lekari su išli u SOŠ, sanitetsku školu, pa dobiju čin. Pošto nisam bio član partije i politički pravovernik, bio sam običan vojnik, u četi vojnika lekara u Novom Sadu. Posle tri meseca prekomanda u Šabac na devet meseci. I, naravno, garnizonska ambulanta. Bio sam cenjen kao lekar, ali smo privodili devojke, pa sam bio dva dana u zatvoru zbog nevojničkog ponašanja. Izvadi me jedan oficir da bih mu pregledao dete. Pronelo se da sam u zatvoru jer sam bio s oficirskim ženama, a ja mlad, što bih bio s njima, privodio sam učenice medicinske škole koje su dolazile na praksu, imale su već 18 godina.” Erotski filmovi
Snimao erotske filmove
“Inače, tih sedamdesetih godina kupio sam kino-projektor i pravio šou. Pravio sam erotske filmove, po 20-30 ljudi je dolazilo kod mene u stan – do ponoći puštam moje filmove, posle ponoći porniće. Tada se za to išlo u zatvor. Snimao sam krišom ljude na nudističkoj plaži i pravio razne filmove. Jedan je, recimo, bio “Ženske grudi”. Izoštrim i snimam samo grudi devojaka. Ceo film, pola sata samo grudi, najrazličitije. Puštao sam čuveni porno-film “Duboko grlo”, najgledaniji u istoriji kinematografije. Zanimali su me komentari publike, tu sam mnogo toga naučio o seksologiji.”
“Znate, ja sam razmišljao o tome zašto mi je seksualnost značajan faktor u životu i zaključio da je to od viška hormona. Svi smo maljavi – brat, otac, pa i majka. Kosmatost je karakteristika testosterona i muškog seksualiteta. To je dokazano. U mladosti sam brojao recke. Ali više se i ne sećam broja, ni gde sam stao.” Ne može jedan brak za ceo život
“Život je pre 100 godina u proseku trajao 43 godine, a danas 80. I po mom shvatanju, malo je jedan brak za 80 godina. Posle deset godina zadovoljstva u braku, to više nije to. To je već neki prijatelj s kojim imate decu, jenjava i ta seksulanost, teško je sve to negovati. Najpre budu momak i devojka, pa verenik i verenica, pa prođu godine i postanu muž i žena, pa kao brat i sestra, pa kad prođu godine su ko dve sestre. Znači, na kraju muž i žena budu kao dve sestre. Živeo sam s dve sestre – majkom i tetkom – i znam šta to znači.”
Dva puta gledao smrti u oči
Svojevremeno se izlečio od koronavirusa i dva puta prevario respirator.
“Mislio sam da to nije ozbiljna bolest, da je u pitanju oštriji grip. Međutim, to je đavolska bolest. Slušajte savete lekara i nosite masku”, rekao je profesor Marić tada za televiziju Prva i dodao da je dva puta pobedio koronu, bio u kliničkoj smrti i na respiratoru po sedam dana.
Sporio se sa sinom oko stana
Život uglednog psihijatra obeležio je i medijski sukob sa sinom oko stana.
“Sine bolestan sam, imam rak, neću još dugo, ne izbacuj me na ulicu…”, moglo se tih dana pročitati u novinama.
U toku dešavanja spora između oca i sina, advokat Nemanja Jolović je u to vreme rekao za b92:
“Strašno i nemoralno je kada izbacite na ulicu svoje maloletno, nemoćno dete i njegovu majku. Ne viđate ga godinama i nemate kontakt. Moja klijentkinja Danijela Tiosavljević je uredno dovodila dete u centar za socijalni rad, gde je bilo predviđano da viđa oca, međutim, Marić se nikada nije pojavljivao u dodeljenim terminima. Posle određenog vremena, Danijela je prestala da dolazi i da dovodi dete, jer je uvidela da je to besmisleno. Što se tiče izbacivanja na ulicu, kao pravni zastupnik Mateje Marića, upućen sam u to da gospodin Jovan Marić poseduje stan u beogradskom naselju Žarkovo, na nama poznatoj adresi, kao i jedan u centru grada, tačnije u Ulici kraljice Natalije, koji su on i druga supruga Aleksandra prepisali na ime zajedničke ćerke Joane, ali na kom, oboje, imaju mogućnost doživotnog korišćenja. Što znači da gospodin Jovan Marić nikako ne može završiti na ulici, iako pokušava lažno da se predstavi u javnosti kao neko ko bukvalno nema gde.”, reako je advokat Jolović.
