Samoća i odsustvo partnera se danas interpretiraju kao nužno loša stvar, pa se i iza pitanja “Zbog čega nemaš nikoga” često krije drugo, neizgovoreno pitanje “A šta ti fali?” U stvarnosti, vreme provedeno bez partnera, naročito u dvadesetim godinama, ima veoma pozitivan učinak na mentalno zdravlje, a osobe koje su odabrale da ne uplove u ozbiljne veze su kasnije bile spremnije na izazove sve što život nosi.
Gotovo da nema osobe na ovom svetu koja makar jednom u svojim dvadesetim godinama nije pomislila kako bi bilo sjajno da baš sada pronađe partnera svog života. Međutim, ma koliko to zvučalo idilično, na duže staze građenje ozbiljnih emotivnih odnosa u tako ranom uzrastu uopšte nije dobro po mentalno zdravlje.
Oni koji su “singl” u dvadesetim su otporniji na život
Da se otpočinjanje emotivnih odnosa u ranim dvadesetim godinama može odraziti na mentalno zdravlje dokazala je i jedna naučna studija, u kojoj su analizirani podaci preko 1000 ljudi u vremenskom periodu od skoro 40 godina. Zaključak naučnika je vrlo zanimljiv: osobe koje su mlade ulazile u emotivne odnose su kasnije bile nespremne na sve što život nosi, manje otporne na izazovne i bolne situacije i manje fleksibilni i prilagodljivi u kritičnim situacijama.
“Većina istraživanja je fokusirana na to da samcima nešto nedostaje ili na to da su oni skloniji usamljenosti. Želeli smo da sagledamo pozitivne efekte samačkog života i pokažemo da on može imati razvojnu vrednost”, rekla je autorka studije.
Istraživači su prikupili i analizirali podatke koji su se ticali različitih aspekata života ispitanika, sa fokusom na prihode i zadovoljstvo životom. Poseban akcenat je stavljen na one koji su se u ranim 20-im godinama odselili iz roditeljskog doma, uplovili u emotivnu vezu ili brak sa partnerom, a kasnije i raskinuli.
U dvadesetim godinama se naša ličnost i dalje formira
Kako naučnici objašnjavaju to da su oni koji su u 20-im bili slobodni, kasnije mnogo rezilijentniji i “jači”? Osnova teza je da se u dvadesetim godinama naša ličnost i dalje formira: to je vreme kada se stiču značajne životne veštine, grade konekcije i definišu životni ciljevi i raspoloživi resursi. Kod onih slobodnih mladih ljudi fokus ostaje na ovim stvarima.
Sa druge strane, oni koji u 20-im godinama uplove u ozbiljne emotivne veze, ove važne segmente stave u drugi plan. Mogućnost da izgrade sopstvenu ličnost najčešće ne iskoriste u potpunosti, već svu energiju ulažu u građenje odnosa u kome se nalaze. Posledično, ukoliko ta veza doživi krah, oni kao da izgube “deo sebe” u koji su investirali vreme i emocije.
Osim toga, naučnici smatraju da i muškarci i žene mogu mnogo toga da dobiju od “odvojenog sazrevanja”, odnosno perioda u kome grade sebe kao ličnost bez prisustva partnera. Žene mogu da nauče da budu više finansijski nezavisne, sposobnije u obavljanju nekih aktivnosti koje se doživljavaju kao “tipično muške” (poput sipanja goriva u automobil, menjanja sijalice i slično). Sa druge strane, i muškarci postaju svesniji činjenice da moraju da budu finansijski stabilni, ali i sposobni za obavljnje određenih kućnih poslova i slično. Dakle – benefite “singl” života u mladosti imaju obe strane.
