Vještačku inteligenciju koristimo u poslovne ili privatne svrhe, bilo da se oslanjamo na četbotove, posebno kreirane AI programe ili aplikacije koje će nam pomoći da računamo, sastavljamo tekstove ili pravimo slike… Ali izgleda da nisu svi jednako prihvatili ovu novu tehnologiju, jer je nekoliko analiza otkrilo da žene ne vide AI kao alatku na koju mogu da se oslone, za razliku od suprotnog pola.
Tehnologija se razvija brže nego što su mnogi od nas svesni i procenjuje se da će do 2032. godine čak 90 odsto poslova širom sveta uključivati obaveznu upotrebu veštačke inteligencije, prema studiji “Oksford Ekonomiksa”. Tačnije, između 2023. i 2032. godine, procenat poslova koji će biti izloženi AI bi mogao povećati šestostruko, tako da je neophodno biti u koraku sa ovakvim novitetima – ali izgleda da ovako ne misle svi.
Prema istraživanju ranije ove godine, od 25.000 ispitanih odraslih zaposlenih, 59 odsto muškaraca starosti od 18 do 65 godina širom sveta je reklo da koristi alate veštačke inteligencije najmanje jednom nedeljno, dok isto važi za samo 51 odsto žena. Jaz je najveći među najmlađim radnicima: 71 odsto muškaraca starosti od 18 do 24 godine kaže da koriste generativnu veštačku inteligenciju barem jednom nedeljno, u poređenju sa 59 odsto žena.
Ovo može biti zabrinjavajuće s obzirom da poslovi za koje se predviđa da će AI imati veliku ulogu u poslovima koje pretežno obavljaju žene (administrativni kancelarijski poslovi), dok oni koji zahtevaju fizički napor – i u kojima dominiraju muškarci – neće toliko biti pogođeni AI razvojem. Ovo ne znači nužno da će žene na tim radnim mestima “zameniti” AI sistem, ali će ih možda zameniti neko ko veštije koristi ovu tehnologiju – a prema trenutnim istraživanjima, to je najverovatnije muškarac.
Odakle dolazi otpor
Važno je razumeti zašto postoje ove razlike između stavova polova kada je u pitanju veštačka inteligencija. Ankete su pokazale da veliki broj žena jednostavno ne veruje da je ova tehnologija budućnost sveta, da nije dovoljno razvijena i primenjiva.
Manje je verovatno da će žene misliti da će im generativna veštačka inteligencija omogućiti da razviju nove veštine (40 odsto u poređenju sa 51 odsto muškaraca), promene posao (36 odsto u poređenju sa 44 odsto), stvore nove mogućnosti za uspeh (33 odsto u poređenju sa 40 odsto) ili povećati prihode (35 procenata u poređenju sa 42 procenta), prema istraživanju portala “Kognizant”.
Iako digitalna pismenost zavisi od osobe do osobe, a ne njenog pola, postoji jedan mogući razlog za ove statistike: Žene jednostavno ne dobijaju dovoljno podrške i razumevanja od okoline kada je u pitanju rizikovanje i potencijalno pravljenje grešaka u poslu. U ovom slučaju, taj rizik je oslanjanje na novu i nepredvidivu AI.
Tu je važno pitanje malog broja žena na visokim rukovodećim pozicijama u oblasti AI industrije. Iako je činjenica da su žene generalno nedovoljno zastupljene na visokim pozicijama u brojnim industrijama dovoljno poražavajuća, ovaj fenomen je očigledno još izraženiji u oblastima nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike, a samim tim i u veštačkoj inteligenciji.
Ima li rešenja na vidiku
Deluje kao da ovo može postati samo još jedna prepreka za žene koje traže uspeh u budućnosti. Da li to znači da je odbacivanje veštačke inteligencije opcija? Verovatno ne – industrija se tako vrtoglavo razvija da ovo ne deluje kao realnost.
Umesto toga, obuke o primeni ove tehnologije za sve zaposlene, posebno u prethodno navedenim industrijama, može biti od velike važnosti. Ako se AI tehnologija učini pristupačnom svima (dakle, bez rodnih ili sličnih predrasuda), postoji velika šansa da će žene osetiti veću potrebu da više o njoj nauče i da je primenjuju – te ne postoji šansa da ih neko ko ume bolje da koristi AI zameni u poslu.
RTbalkan.
