Profesorka bioinženjerstva dr Kijana Aran provela je pet dana u potpunom mraku i izolaciji kako bi istražila kako odsustvo spoljašnjih nadražaja utiče na ljudski mozak i telo.
Eksperiment je sproveden u novembru 2024. godine, u posebno opremljenoj komori nalik pećini u zapadnoj Poljskoj.
Aran je za časopis “The Scientist” objasnila da je na eksperiment pristala iz naučne radoznalosti, ali i zbog želje da smiri misli.
“Kao profesorki, mozak mi neprestano radi. Pokušala sam da ga smirim jogom i meditacijom jer stalno razmišljam o sledećem koraku“, rekla je ona, prenosi Index.hr.
Tokom izolacije nosila je senzore koji su pratili moždanu aktivnost, nivo glukoze, san i otkucaje srca. Imala je krevet, kupatilo i tuš, ali nije smela da koristi telefon, računar niti bilo kakve izvore zabave.
Hranu su joj dostavljali jednom dnevno, kroz poseban sistem koji nije propuštao svetlost. Vreme dostave namerno je menjano kako bi izgubila osećaj za protok vremena.
Iako se u početku osećala opušteno, ubrzo je počela da doživljava neobične prizore i nije mogla da razlikuje snove od halucinacija.
U jednom trenutku videla je majku, rođaku i baku, koja je preminula godinama ranije, kako zajedno gledaju nešto na ajpedu.
Nedostatak aktivnosti postao joj je gotovo nepodnošljiv. Već nakon drugog obroka pitala se kako će izdržati preostala tri dana.
“Kako ću izdržati još tri dana ovde? Nisam radila apsolutno ništa”, ispričala je ona.
Iskustvo je opisala kao “neku vrstu mučenja” i priznala da je jedva čekala da izađe. Ipak, odlučila je da ostane do kraja, iako je u svakom trenutku mogla da prekine eksperiment.
Tokom boravka u mraku primetila je da su ukusi i teksture hrane postali znatno intenzivniji. Analiza njene pljuvačke pokazala je povećanje nivoa receptora za ukus već tokom prvih nekoliko sati izolacije.
Takođe je primetila da u potpunom mraku može da razazna obrise predmeta oko sebe.
Prikupljeni podaci pokazali su promene u imunološkom odgovoru, crevnom mikrobiomu i cirkadijalnom ritmu, odnosno unutrašnjem biološkom satu. Ove vrednosti vratile su se na početni nivo nekoliko dana nakon završetka eksperimenta.
Ipak, naučnici upozoravaju da je istraživanje sprovedeno na samo jednoj osobi, zbog čega nije moguće donositi opšte zaključke o uticaju višednevnog boravka u mraku.
Uprkos teškim trenucima, Aran tvrdi da je iskustvo pozitivno uticalo na njen pogled na život. Kaže da je postala zahvalnija, strpljivija i saosećajnija.
U tekstu za časopis “Nature” opisala je kako je, nakon pet dana izolacije, zagrlila kolege i prijatelje koji su je čekali, a zatim otrčala do obližnjeg zaleđenog jezera i skočila u vodu.
“Ledena voda pekla me je po koži, ali nakon pet dana mraka, bio je to najsnažniji podsetnik da sam živa. Taj osećaj i danas nosim u sebi. Cenim sve što imam oko sebe”, zaključila je ona.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Izvor: 021
