Loren Kanadej je doživela srčani zastoj u februaru 2023. godine. Srce joj je prestalo da kuca 24 minuta pre nego što je vraćena u život.
U razgovoru sa novinarima “Mirrora” opisala je šta joj se desilo tokom 24 minuta kada više nije bila živa.
Jedno od verovanja je da neposredno pre smrti život proleti pred očima. U stvarnosti, naučnici su dokumentovali iskustva ljudi koji su se suočili sa smrću imaju potpuno drugačije viđenje ovog fenomena. Lazarov sindrom, takozvana autoreanimacija, je fenomen koji ukazuje na spontano vraćanje cirkulacije, čemu je obavezno prethodila bezuspešna reanimacija, prenosi “Mirror”.
Neverovatno je redak, a lekari još uvek ne znaju tačan uzrok fenomena, iako se čini kao da su se vratili u život, zapravo nisu ni umrli. Ljudi koje zadesi redak sindrom često ne žive dugo posle ‘povratka’. Zapravo, prema klinici Klivlend, od 65 dokumentovanih slučajeva od 1982. do 2018. godine, samo 18 ljudi potpuno se oporavilo.
Loren koja je ‘umrla’ na 24 minuta ispričala je što se tačno dogodilo.
“Doživela sam iznenadni srčani zastoj kod kuće u februaru – moj je suprug nazvao Hitnu i započeo s oživljavanjem. Trebalo je 24 minuta Hitnoj pomoći da me reanimiraju. Posle 9 dana na odeljenju za intezivnu negu, proglašeno je da sam ‘kognitivno netaknuta’ i da nemam vidljiva oštećenja mozga’.
Loren kaže da je njen suprug, nakon što je doživela srčani zastoj, izvodio reanimaciju četiri minuta, dok joj je operater hitne pomoći objašnjavao šta treba uraditi. Hitna pomoć je nastavila oživljavanje još 20 minuta pre nego što je njeno srce ponovno počelo da kuca. Hitno je primljena u bolnicu, bila je u komi dva dana, a onda se probudila.
Dodala je: “Probudila sam se, bila sam vrlo zbunjena zbog intubacije i nisam imala nikakvo kratkoročno pamćenje još nekoliko dana. Nikada nisam povratila sećanje na nedelju pre ili na većinu vremena na intenzivnoj nezi i ne sećam se otprilike mesec dana života pre srčanog zastoja”.
“Sećam se samo osećaja krajnjeg mira koji mi iskreno jako nedostaje! Taj mir me je pratio nekoliko nedelja nakon buđenja. Rečeno mi je da sam stalno zaboravljala zašto sam u bolnici”, priseća se.
Ulazeći dublje u ono čega se seća iz ovog perioda, Loren je objasnila: ‘Nisam videla svetlo ni tunel, ali sam imala osećaj mira. Zapravo se vraćam na mesto na spratu svoje kancelarije gde se to dogodilo kad sam pod stresom…čudno, ali istinito. Definitivno se više ne bojim smrti, uprkos tome što ne vidim ništa jasno čega bih se mogla da se setim”.
Nastavila je: “Osećam da je vrlo tanka linija između života i smrti i iako sam zahvalna što imam više vremena s prijateljima i porodicom, više se ne brinem zbog smrti. Mnogo više me brine bol koju često doživljavam u životu.
Osećam se kao da je moj prvi život završio u februaru i da sam se probudila u svom drugom životu”.
