Predrag Saša Danilović, rođeni Sarajlija, bivši je jugoslovenski i srpski košarkaš. Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je četiri Evropska prvenstva i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996. Proglašen je za evropskog igrača godine 1995. i najkorisnijeg igrača italijanskog prvenstva 1998. Bio je dugogodišnji predsednik KK Partizan, a od 2016. godine je predsednik Košarkaškog saveza Srbije.
Danilović, kog su italijanski novinari svojevremeno prozvali „Mister Vitoria“ (Gospodin Pobeda), celog života voli jednu ženu. Današnju suprugu Svetlanu, s kojom ima ćerke Sonju i Olgu, talentovanu teniserku i sina Vuka, zavoleo je kada je imao 16 godina.
Spojio ih je sport.
„Igrala sam za juniorsku ekipu Banjice, a on za Partizan. Prvo smo se družili, a onda i počeli da se zabavljamo. Bilo je to neko drugo vreme, nije bilo mobilnih telefona i društvenih mreža. Trebalo je sakupiti hrabrosti i pozvati na centralni fiksni telefon koji je stajao u hodniku, pa se predstaviti i pitati da li može da razgovara sa Svetlanom. Pa prvo pričati sa mamom, tatom… Svi bi se izređali dok dođem do slušalice“, kazala je jednom Svetlana, koja je poznata sportska novinarka.
Pričala je i kako njihovo venčanje nije bilo uobičajeno, već atipično za dvehiljadite – večernja žurka u dvorištu na koju su pozvali društvo i mlađu rodbinu.
Budući da su im se poslovi preplitali tokom godina, njih dvoje su odlučili u startu da ne mešaju službeno i privatno. Ali u praksi to ne ide uvek lako, pa su moguće i razne zanimljvie situacije.
„To što mi pričamo u kući, naše su privatne stvari. Ne bi bilo dobro kada bih uvek objavila ono što saznam. Saša i ja smo se u startu dogovorili da ne mešamo privatno i poslovno. Samo sam ga jednom intervjuisala i bilo je mnogo smešno, posebno kada sam ga pitala – kakvi su vam planovi za budućnost.“
Zanimljivo je i da je Svetlana u novinarsku branšu ušla posle završenih studija skandinavskih jezika na Filološkom fakultetu.
„Novinarstvo me je uvek privlačilo, a kao zanimanje povezano je sa Filološkim fakultetom. Moja drugarica pisala je za Sportski žurnal i predložila mi je, pošto smo tada živeli u inostranstvu, da šaljem neke interesantne reportaže jer u to vreme oni nisu imali prilike da putuju. Meni se to dopalo, a po povratku u Beograd počela sam da radim na televiziji.“
Svetlana je govorila i o tome kako joj titula nečije žene smeta i da ona ima svoje ime i prezime, kao i kako je zapravo biti žena legendarnog sportiste.
„I jeste i nije teško. On je imao ozbiljne obaveze i sve je bilo podređeno njima. Nisam mogla da kažem: ‘Ajde, nemoj na trening, idemo večeras da šetamo. Život sportiste i njegove porodice podređen je treninzima i utakmicama. To je teško, a opet lepo je što je on bio toliko uspešan da je stalno pobeđivao sa klubom i reprezentacijom.“
Priznala je da su ona i Saša povremeno od tih prvih zaljubljenih dana i raskidali i mirili se, ali u suštini zajedno odlično funkcionišu.
„On je muškarac baš onakav kakav meni treba.“
Zadovoljna.nova.rs
