Ukrajinski predsednik optužuje SAD za uskraćivanje ključne podrške, dok obustavu udara na rusku naftnu infrastrukturu uslovljava novim raketama Patriot.
Ukrajina će nastaviti napade na ruske rafinerije nafte, izjavio je Volodimir Zelenski, optužujući Sjedinjene Američke Države da uskraćuju kjučnu podršku. Ukrajinski predsednik rekao je da je na zahtev Vašingtona tri dana ograničavao takve napade, dok je Rusija nastavila da gađa ukrajinsku energetsku infrastrukturu.
– Završili smo s tim – rekao je za Fajnenešel tajms (Financial Times), prenosi BBC.
Zelenski je takođe optužio SAD da su obustavile razmenu obaveštajnih podataka o ruskim napadima kako bi izvršile pritisak na Kijev da potpuno prekine napade, nakon što je Vašington postigao sporazum o uvozu ruskog dizela. Ustvrdio je i da je usporavanje satelitskih usluga Starlink (Starlink), koje koristi ukrajinska vojska, bilo namerno.
Ranije je rekao da bi pristao na takozvano „energetsko primirje”, koje je predsednik SAD Donald Tramp najavio u nedelju, ako bi ga poštovala i Moskva. Međutim, Zelenski je optužio Rusiju da je zanemarila predloženi sporazum svega nekoliko sati nakon njegove objave, izvodeći napade zbog kojih su stotine hiljada Ukrajinaca ostale bez struje. Kremlj nikada nije saopštio da je pristao na sporazum.
Na pitanje Pirsa Morgana u sredu uveče oseća li se izdanim od strane SAD, Zelenski je odgovorio potvrdno, nakon što je Vašington, po svemu sudeći, uskratio kjučne elemente svoje podrške.
Ukrajinski lider rekao je za Fajnenešel tajms da su zvaničnici SAD poručili ukrajinskim kolegama: „Ako ne zaustavite (napade), blokiraćemo obaveštajne podatke.”
Ukrajinska vojska oslanja se na rana upozorenja SAD o nadolazećim ruskim vazdušnim napadima kako bi aktivirala protivvazdušnu odbranu i smanjila broj uspešnih udara, dok se internet veze Starlinka koriste u svim segmentima ratnih aktivnosti.
Pojavile se se tvrdnje da je usporavanje Starlinkovih usluga posledica tehničkog kvara. Međutim, vlasnik Ilon Mask naizgled je odbacio tu mogućnost, sugerišući da iza toga stoji Trampova administracija. Tramp je negirao da je obustavio razmenu obaveštajnih podataka.
– Nije bio tehnički problem, nego svesna odluka – rekao je Zelenski za Fajnenešel tajms tokom boravka u Londonu.
Kazao je da će napade na rusku naftnu infrastrukturu, za koje Kijev tvrdi da su ključni za prekidanje tokova prihoda kojima se finansira ruska ratna mašinerija, sada obustaviti samo ako SAD isporuče više raketa za protivvazdušne sisteme Patriot. Ukrajina se suočava sa manjkom tih sredstava američke proizvodnje otkako je izbijanje rata u Iranu dovelo do trošenja zaliha.
U prkosnijem tonu nego u poslednje vreme, ukrajinski predsednik rekao je listu da njegov kolega iz SAD gaji naklonost prema autokratskim liderima poput ruskog predsednika Vladimira Putina. Poručio je da nakon događaja iz protekle sedmice nije na njemu da popravlja odnose SAD i Ukrajine.
– Mi nismo uništili nikakav odnos – kazao je.
Onosi dvojice lidera i ranije su bili napeti. Nakon Trampovog povratka u Belu kuću prošle godine, imali su žestoku raspravu u Ovalnom kabinetu, tokom koje je Tramp sugerisao da je Zelenski glavna prepreka mirovnom sporazumu.
Zelenski je od tada vodio opreznu diplomatsku politiku, pokazujući spremnost za sporazume uz američko posredovanje, ali istovremeno naglašavajući da uslovi svakog mirovnog sporazuma moraju biti pravedni.
Ipak, kritikovao je prošlonedeljni sporazum Rusije i USA o plasiranju 300.000 tona dizela na tržište SAD i svetsko tržište, ocenivši da SAD time praktično ulažu u ruske ratne aktivnosti. Taj sporazum bio je najnoviji Trampov pokušaj da snizi cene goriva u SAD uoči izbora na polovini predsedničkog mandata, nakon što se mesecima suočavao sa političkim posledicama rata u Iranu. Taj sukob izazvao je nagli rast cena benzina, a posebno dizela, što je narušilo njegov ugled u američkoj javnosti.
Zelenski je za Fajnenešel tajms rekao: „Pitanje će biti: kada će biti sledeći sporazum? Možda će biti o gasu. Sigurno će biti o gasu.”
Dok Rusija nastavlja da napada Ukrajinu, Zelenski je sugerisao da prekidi podrške SAD nisu slučajnost. Ukrajinska vojska koristi brzi internet putem Starlinkovih satelita za upravljanje dronovima i komunikaciju sa linijom fronta. Ukrajinski zvaničnici rekli su da nisu bili upozoreni pre nego što je uvedeno ograničenje brzine veze.
Vojna verzija ove tehnologije, Staršild (Starshield), obezbeđuje se na osnovu ugovora sa Ministarstvom odbrane SAD. Mask je negirao da je njegova kompanija SpejsEks (SpaceX) odgovorna za ograničenja sistema, sugerišući da bi iza usporenja mogla stajati vlada SAD. U sredu je napisao da su sistemi u vlasništvu i pod kontrolom vlade SAD, te da „o svim ograničenjima brzine ili korišćenja odlučuje američka vojska, a u konačnici Tramp”.
Trampova administracija nije komentarisala ovo pitanje. BBC je zatražio komentar Bele kuće i Ministarstva odbrane SAD.
