Zauzimanje strane u američkoj politici moglo bi koštati Ukrajinu pomoći njenog najmoćnijeg saveznika, piše “Vašington post”
Kada je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ove nedelje odleteo u Vašington da zamoli za vojnu pomoć, ponovo se našao u ogorčenom unutrašnjem političkom sporu u SAD.
Zelenski je dobro uvežban u tome kako da izbegne da stane na stranu u unutrašnjim pitanjima Amerike: to je veština preživljavanja koju je stekao pre četiri godine kada su ga pokušaji da obezbedi posetu tadašnjeg predsednika Donalda Trampa uveli u centar istorijske istrage o opozivu, piše “Vašington post”.
Ali za Ukrajinu je ovoga puta mnogo više na kocki i biće mu mnogo teže da deluje neutralno.
Nedeljama su administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena i republikanci u Predstavničkom domu bili u ćorsokaku oko paketa vrednog oko 60 milijardi dolara za Ukrajinu, novca za koji Kijev kaže da je od vitalnog značaja za zadržavanje ruskih snaga. Republikanci su, međutim, zahtevali da se sredstva vežu za čvrste mere bezbednosti granica i imigracije, a oni koji pripadaju tvrđoj liniji u stranci čak su protiv bilo kakve dalje pomoći Kijevu.
Ovo je stavilo Zelenskog i Ukrajinu u potencijalno opasnu poziciju, da budu uhvaćeni u političkoj borbi između demokrata i republikanaca dok se zahuktavaju predsednički izbori u SAD.
Instinkt Zelenskog da se drži podalje od unakrsne vatre verovatno je doprineo njegovom otkazivanju virtuelnog obraćanja u poslednjem trenutku na brifingu Predstavničkog doma i Senata o Ukrajini ovog meseca. Sastanak se pretvorio u vikanje oko granične politike SAD, a nekoliko republikanaca je izjurilo.
Ukrajinski predsednik, glumac po profesiji, nadao se da bi njegova lična poseta mogla da podvuče hitnost zahteva i inspiriše dvostranačku akciju. Ali protivnici nisu popuštali.
Odobrenje novog finansijskog paketa sada je gotovo nemoguće – razvoj događaja koji sada izgleda još više zabrinjavajući nakon što lideri Evropske unije nisu uspeli da odobre sopstveni paket pomoći Ukrajini od oko 55 milijardi dolara u petak rano ujutru.
Uprkos tome, Zelenski je uspeo da ostane izvan sukoba. Ukrajinski predsednik ugostio je Bajdena i druge visoke američke zvaničnike u Kijevu, a u nedavnom intervjuu za En-Ni-Si izjavio je da bi Tramp, koji je tvrdio da bi mogao da okonča rat za jedan dan, takođe trebalo da poseti Kijev.
Zelenski je sada poznato ime u Sjedinjenim Državama i većem delu sveta. Ali njegova zabrinutost ostaje ista: zauzimanje strane u američkoj politici moglo bi koštati Ukrajinu pomoći njenog najmoćnijeg saveznika.
Podseća se na pređašnje iskustvo Zelenskog, odnosno da je u julu 2019, dva meseca nakon što je preuzeo predsedničku dužnost, Tramp zatražio od njega uslugu.
To je uključivalo istragu protiv Hantera Bajdena i pomoć u pronalaženju kompjuterskog servera Demokratskog nacionalnog komiteta za koji su američki zvaničnici rekli da ga je hakovala ruska obaveštajna služba uoči predsedničkih izbora 2016.
Kasnije se ispostavilo da nije samo poseta Ovalnom kabinetu zavisila od ishoda tog zahteva. Tramp, koji je javno pohvalio ruskog predsednika Vladimira Putina, takođe je naredio da se ukrajinska vojna pomoć od oko 400 miliona dolara zadrži dok Zelenski ne pristane. To je dovelo do Trampovog prvog opoziva.
Za Zelenskog rizici su bili ogromni: bio je zarobljen između dve političke stranke u SAD, znajući da će morati da se osloni na onoga ko pobedi na izborima 2020. godine.
Sagovornici “Vašington posta” kažu da je tada naučio lekciju i postao oprezniji. U tekstu se ukrajinski predsednik dalje opisuje kao čovek koji je za četiri godine naučio tečno engleski jezik i razvio “veoma oštru svest o nijansama, kao i o tome kako pristupiti političkim liderima SAD”.
Tramp i Bajden su imali potpuno različite odnose sa Ukrajinom, ali se ciljevi Kijeva nisu promenili.
“Glavni spoljnopolitički princip Ukrajine u odnosu na Sjedinjene Države, i tada i sada, jeste očuvanje dvopartijske podrške Ukrajini u Sjedinjenim Državama”, rekao je šef Centra za političke studije iz Kijeva Vladimir Fesenko.
Sada se Zelenski takođe suočava sa kritikama i pitanjima zbog ukrajinske protivofanzive koja je ovog proleća uglavnom zastala i sve je sve više svestan koliko malo vremena ima da obezbedi pomoć koja mu je potrebna.
U međuvremenu, unutrašnja politička rivalstva u Ukrajini postaju sve vidljivija u javnosti. Zelenski je nedavno odbacio opis rata kao ukrajinski “zastoj” koji je dao jedan od najviših vojnih zvaničnika zemlje Valerij Zalužni, dok ga je gradonačelnik Kijeva optužio za autoritarizam.
Kada je ove nedelje stigao u Vašington, Zelenski je bio “miran, pribran, ali razumljivo obeshrabren”, rekao je pomoćnik Kongresa koji je govorio pod uslovom anonimnosti da otvoreno govori o poseti. Bio je “upravo na nišanu unutrašnje politike”, rekao je pomoćnik.
Posle skoro dve godine rata i sada izazova navigacije u sukobima u SAD, Zelenski “jednostavno nije imao taj normalan polet”, opisao je pomoćnik.
Photo/Andrew Harnik-Tanjug/AP
RTbalkan.
