Ljudi žive duže nego ikada ranije. Od 1950. godine, prosečan životni vek na globalnom nivou je porastao sa 47 na 73 godine. Ovaj izuzetan dobitak je postignut smanjenjem siromaštva i iskorenjivanjem bolesti. Ali u zemljama čiji građani sada žive u poodmakloj dobi u osamdesetim i duže, nameće se komplikovano pitanje: Da li mi zapravo produžavamo život ili samo odlažemo smrt?
Produžiti život ili odložiti smrt?
Tim istraživača sa Instituta Karolinska u Švedskoj postavio je upravo ovo pitanje u novoj studiji koja je nedavno objavljena u American Journal of Public Health. Demograf Markus Ebeling i njegove kolege su koristili velike javne baze podataka da bi pratili tok svih smrtnih slučajeva osoba starijih od 70 godina u Švedskoj između 2018. i 2020. godine, fokusirajući se na poslednjih 12 meseci života pacijenata. Pre svega, želeli su da znaju kako većina starijih osoba umire.
Da li umiru brzo i iznenadna ili teško i dugotrajno? Umiru li kod kuće, fizički sposobni i mentalno očuvani do kraja? Ili umiru u ustanovi, oštećeni i zavisni od nege u poslednjim godinama života? Tragično, čini se da je sve više onih koji spadaju u drugu kategoriju.
„Dve trećine svih smrtnih slučajeva pratila je ekstenzivna nega tokom poslednje godine života, a najmanje polovina je dodatno zahtevala medicinsku negu“, otkrili su istraživači. „Većina smrtnih slučajeva danas nije u skladu sa onim što se obično naziva ’lepa’ smrt.“
Ebeling i njegove kolege su takođe otkrili da je produžena nega na kraju života sve češća kod starijih od 83 godine, što je očekivani životni vek u Švedskoj, što ukazuje da je veća verovatnoća da će osobe koje duže žive, duže umirati podvrgnuti raznim medicinskim procedurama i fiziološkim opterećenjima.
Životni vek u odnosu na zdravstveni vek
Ovaj nalaz skreće pažnju na jaz o kojem se često raspravlja između „životnog veka“ i „zdravstvenog veka“. Životni vek je koliko neko živi; zdravstveni vek je koliko dugo neko živi dobrog zdravstvenog stanja, bez hroničnih bolesti i invaliditeta. U idealnom slučaju, oni bi trebalo da budu skoro jednaki. U stvari, kako je ljudski životni vek naglo rastao u poslednjih pola veka, zdravstveni vek nije održao korak. Analize ukazuju na trenutni jaz od 10 do 15 godina između njih u Sjedinjenim Državama, na primer.
Nažalost, ono što nega na kraju života može da uradi jeste da produži životni vek, sa malo koristi po zdravlje. Lekovi i postupci koji leče osnovna medicinska stanja kod starijih često su oteženi čnjinicom koliko „zdravlja“ je zaista moguće povratiti.
Na kraju krajeva, najbolji način da se poveća zdravstveni vek i da se ostane nezavisan od pomoći do samog kraja, jeste da sprečimo da dođemo u to stanje. To znači zdrav stul života – da se pravilno hranimo, uzdržavamo od pušenja, umereno pijemo alkohol, održavamo društvene kontakte, čuvamo mentalnu kondiciju, a iznad svega, budemo fizički aktivni. A to znači zadržati ove navike i u starosti.
Glavni zaključak je da kako bismo sebi pružili najbolju šansu za „lepu“ smrt, treba da radimo stvari koje će nam pomoći da sačuvamo kvalitet života.
