Francuska krajnja desnica zabeležiće najbolji rezultat ikada na predstojećim izborima za Evropski parlament, pokazali su najnoviji podaci istraživanja.
Krajnje desničarski Nacionalno okupljanje, koji predvodi odlazeci član Evropskog parlamenta (EP) Džordan Bardela, mogao bi da osvoji 33 odsto glasova, dok bi krajnje desničarska partija “Novi pohod” imala šest odsto, navodi se u istraživanju konsultantske firme Portland Komjunikejšns, prenosi Politiko.
To bi, navodi se ostavilo Nacionalno okupljanje daleko ispred koalicije, koja uključuje stranku Obnova francuskog predsednika Emanuela Makrona, za koju se očekuje da ce dobiti slabih 14 odsto glasova.
Anketa je sprovedena onlajn krajem januara, dok je Francuska bila usred velikih protesta farmera, među 1.034 ljudi koji su činili “nacionalno i politički reprezentativan uzorak”.
Takođe je sprovedena u Italiji, Holandiji, Nemačkoj i Poljskoj, gde su rezultati bili slični.
Očekuje se da ce krajnje desničarske stranke ostvariti značajan napredak svuda osim u Poljskoj, gde se predviđa da ce liberalna Građanska koalicija premijera Donalda Tuska dobiti 35 odsto glasova.
U Nemačkoj, krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) bi trebalo da osvoji 17 odsto glasova, u odnosu na 11 odsto na izborima iz 2019. godine.
“EU ide na ove izbore sa građanima u duboko pesimističkom raspoloženju”, rekla je izvršna direktorka Portland komjunikejšns Viktorija Din, dodajući da su glasači “zabrinuti problemima koje je teško rešiti”.
U Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Poljskoj, kriza troškova života bila je na vrhu dnevnog reda birača, dok je stambena kriza bila glavna briga holandskih ispitanika.
U svakoj zemlji osim u Poljskoj, većina ljudi je izjavila da je nezadovoljna smerom kojim je krenula njihova zemlja.
Francuska i Nemačka, koje imaju vlade desnog i levog centra, imale su najveći procenat “nesrećnih” ispitanika, sa 68 procenata, odnosno 66 procenata koji su rekli da je njihova zemlja “na pogrešnom putu”.
U svih pet zemalja, većina ljudi je izjavila da će svoj glas bazirati na domaćim pitanjima, a ne pitanjima koja se odnose na funkcionisanje EU, navodi Politiko.
