Ostalo nešto više od mjesec dana do Nove godine i Deda Mraz je zauzet pripremama, ali ga ipak brine klima i nedostatak snijega u njegovom rodnom gradu na Arktiku.
U ovo doba godine, grad Rovanijemi u Laponiji u Finskoj, koji turistički zvaničnici reklamiraju još od osamdesetih godina kao pravi dom Deda Mraza, trebalo bi da bude beo od snega. Ali, to se nije dogodilo i ljudi koji su nedavno posetili dom Deda Maraza primetili su da umesto snega pada kiša i da je temperatura bila iznad nule – termometar je pokazivao dva stepena.
“Moji irvasi umeju da lete, tako da to nije problem”, rekao je muškarac duge bele brade u crvenom odelu dok je odmarao umorne noge nakon dugog dana provedenog sa decom i odraslima i dodao:
“Ali, možemo videti da su klimatske promene stvarne. I to utiče na irvase. To utiče na život ovde na Arktiku”, dodao je čovek, čiji poslodavci nisu hteli da kažu njegovo pravo ime.
Stočari kažu da su blaže i nepredvidljivije zime uticale da irvase teže dođi do svoje glavne hrane – lišajeve. Sneg i led su se otopili i ponovo zamrznuli, zatrpavajući ih pod slojevima nabijenog leda.
Turistički bum
Turisti hrle u Rovanijemi iz celog sveta da vide njegove očaravajuće snežne pejzaže i iskuse arktičku hladnoću.
Sa samo nekoliko sati dnevnog svetla u ovo doba godine, mnogi se takođe nadaju da će videti spektakularne boje severnog svetla koje se provlače po tamnom nebu. Prošle godine, grad je zabeležio više od milion noćenja. Posetioci koji žele da vide Deda Mraza mogu da ga sretnu na različitim lokacijama, uključujući podzemni tematski park Deda Mraza i obližnje selo Deda Mraza.
Pošta radi punom parom
Pošta u selu Deda Mraza ima puno posla, dok vilenjaci s crvenim kapuljačama užurbano pečatiraju kartice i sortiraju gomile pisama.
“U decembru bude oko 30.000 pisama svakog dana”, kaže poštanski vilenjak Hajdi Mustonen.
Većina pisama su liste želja, ali i deca i odrasli su takođe pisali Deda Mrazu o svojim ličnim brigama, strahovima, željama i radostima, a mnoge koverte su sadržale crteže i male poklone.
“Ove godine mnogi ljudi žele mir“, rekla je Hajdi, piše Afp.
I u Laponiji visoke temerature
Arktik se zagreva brže od drugih delova sveta zbog klimatskih promena – skoro četiri puta brže, prema istraživanju koje su objavili finski naučnici u časopisu Nature. Skok globalnih temperatura koji je podstaknut sagorevanjem fosilnih goriva, doveo je do vremenskih katastrofa kao što su poplava i suša širom sveta.
U Laponiji, nakon istorijsko toplog leta, u novembru je oboren novi temperaturni rekord pre nekoliko nedelja kada je u gradu Utsjoki izmereno 11,1 stepeni. Prethodni rekord iz 1975. iznosio je 11 stepeni.
RTbalkan.
