Ove retke životinje nastanjene su u planinskim masivima u kanjonima Drine, Dervente, Brusnice i Rače i prema poslednjim procenama ima oko 300, a za odstrel je svake godine tokom strogo defenisanih meseci namenjeno samo oko 30. Međutim, ugledati divokozu, a tek odstreliti je pravi je podvig, predodređen samo za one najsposobnije.
Njihovo stanište je poprilično strmo, nepristupačno, pa sama potraga za njima je izuzetan doživljaj. One imaju poseban oblik čapaka, koji se praktično lepe za stenu i tako sebi omogućuju opstanak u surovim prirodnim uslovima. Divokoze imaju izuzetno izražena čula, neumorne su i brzo se kreću, tako da mnogo pre one opaze čoveka, nego on njih. Sve su ovo faktori koji lov na divokoze čine specifičnim“, kažu za RINU u NP Tara.
Na obronke jedne od najlepših srpskih palinina u potragu za divokozama do sad su dolazili mnogi i to čak i iz Južne Amerike, cele Evrope i vrele Afrike. Neki dolaze godinama i nisu uspeli u svojoj nameri, jer su dalekim kućama vratili bez lovačkog trofeja zbog kog su prešli na hiljade kilometara.
– Ovaj hobi, sebi mogu da priušte samo oni koji imaju malo više novca, jer svaka odstreljena divokoza se plaća, a za poslednju je dato čak 210.000 dinara. Njihov lov je strogo definisan i ne može da se odvija mimo propisanih pravila, jer se radi o retkoj vrsti. Osim na Tari u Srbiji ih ima još samo na plinini Zlot kod Bora i Šar planini Njihova reprodukcija je jako važna i jare se jednom ili dva puta godišnje“, dodaju u NP Tara.
B92.
Шта су им дивокозе криве?