Održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi odavno nije tema rezervisana samo za osobe sa dijabetesom. To je pitanje energije, rada srca, koncentracije i dugoročnog zdravlja. I dok mnogi veruju da su “na sigurnom” jer ne jedu slatkiše ili izbegavaju gazirane sokove, problem često leži u svakodnevnim rutinama koje deluju potpuno bezazleno.
Način na koji započinjete dan, koliko vode pijete, kako spavate i koliko ste pod stresom ima direktan uticaj na nivo glukoze u krvi. Čak i ako se hranite relativno zdravo, ove navike mogu tiho sabotirati vaš organizam.
1. Šećer u kafi odmah ujutru
Foto: Shutterstock
Jutarnji latte, kafa sa šećerom ili energetsko piće često se doživljavaju kao mali ritual bez posledica. U stvarnosti, ovakvi napici sadrže velike količine dodatog šećera, a gotovo nimalo proteina i vlakana koji bi usporili njegovu apsorpciju. Kada se piju na prazan stomak, izazivaju nagli skok šećera u krvi, a zatim i njegov brzi pad, što vodi umoru i pojačanoj gladi već tokom prepodneva.
2. Nedovoljno unosa vode
Dehidratacija ima mnogo ozbiljnije posledice nego što se obično misli. Kada ne unosite dovoljno tečnosti, raste nivo hormona poput vazopresina i kortizola, koji direktno utiču na regulaciju glukoze. Studije pokazuju da redovan i adekvatan unos vode može smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, dok hronična dehidratacija vodi ka poremećajima šećera u krvi.
3. Stalni osećaj stresa
Loš san dovodi do bržeg starenja mozga… Foto: Shutterstock/Stokkete
Hronični stres drži organizam u stanju pripravnosti. Tada se luče adrenalin i kortizol, hormoni koji podižu nivo šećera u krvi kako bi telo imalo “brzu energiju”. Problem nastaje kada to stanje traje danima ili mesecima. Osim što šećer ostaje povišen, stres povećava apetit i želju za hranom bogatom ugljenim hidratima i šećerom, što dodatno pogoršava situaciju.
4. Štednja na snu
Manjak sna direktno remeti hormonalnu ravnotežu. Istraživanja pokazuju da nedovoljno spavanje povećava oscilacije šećera u krvi, ali i hormone gladi, zbog čega se češće poseže za slatkom i kaloričnom hranom. Odraslim osobama potrebno je najmanje sedam sati sna po noći kako bi metabolizam funkcionisao stabilno i predvidivo.
5. Nedovoljan unos proteina i vlakana
Proteini i vlakna imaju ključnu ulogu u stabilizaciji šećera u krvi jer usporavaju varenje i sprečavaju nagle skokove glukoze nakon obroka. Istraživanje iz 2020. godine pokazalo je da osobe sa dijabetesom tipa 2 koje prvo jedu proteine i povrće, a tek potom ugljene hidrate, imaju i do 40 posto niži porast šećera u krvi nakon obroka u poređenju sa onima koji ugljene hidrate jedu prvi.
Šećer u krvi ne reaguje samo na ono što jedete, već i na način na koji živite. Male promene u svakodnevnim rutinama često imaju veći efekat nego drastične dijete i kratkotrajna odricanja.
(Ona.rs)
