Udruženje oštećenih pravnih lica iz Srbije i Bosne poslalo je apel institucijama u svojim zemljama, Hrvatskoj, Savetu Evrope, Evropskom sudu za ljudska prava i Komisiji UN za zaštitu ljudskih prava sa zahtevom da dosledno primene Protokol Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, koja garantuje pravo na imovinu
Tri decenije od kako je Hrvatska “konfiskovala” celokupnu pokretnu i nepokretnu imovinu preduzeća i institucija iz Srbije i BiH na svojoj teritoriji, Udruženje oštećenih pravnih lica iz Srbije i Bosne poslalo je apel institucijama u svojim zemljama, Hrvatskoj, Savetu Evrope, Evropskom sudu za ljudska prava i Komisiji UN za zaštitu ljudskih prava.
Oni zahtevaju doslednu primenu Protokola Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, koja garantuje pravo na imovinu. Ovaj apel prethodi januarskom zasedanju Komiteta za prava čoveka u Ženevi. Komitet je nedavno usvojio predstavku Udruženja i u toku je monitoring o tome koliko se u Hrvatskoj poštuju ljudska prava, uključujući i svojinska.
“Hrvatska pokušava da dokaže kako imovina srpskih i bosanskih preduzeća nikada nije iz društvene konvertovana u privatnu, te tako pripada njima. To, međutim, nije tačno, jer je većina objekata izgrađena sredstvima preduzeća ili kupljena od privatnih vlasnika”, navodi advokat Zoran Ristić iz Udruženja za “Večernje novosti”.
“Konfiskacijom” zemljišta i poslovnih objekata u nekadašnjem vlasništvu više od 250 firmi, sindikalnih organizacija, ferijalnih letovališta, dečijih odmarališta i pojedinih opština, posredno ili neposredno, oštećeno je više od milion građana BiH i Srbije. Pretrpljena šteta u vreme oduzimanja procenjena je na više od dve milijarde evra, a izgubljena dobit je veća i svakodnevno raste.
“Pojedina oštećena pravna lica, nakon stupanja na snagu Sporazuma o pitanjima sukcesije iz 2004, pokrenula su sudske sporove u Hrvatskoj o restituciji ili obeštećenju za oduzetu imovinu. To pravo je izričito utvrđeno Aneksom G Sporazuma o sukcesiji. Međutim, hrvatski sudovi, uz enormne sudske i advokatske troškove, nisu uvažavali tužbene zahteve, pozivajući se na uredbu iz 1992. godine i posebni Zakon iz 1994. Po stavu hrvatskih sudova, oduzimanje imovine je bilo legalno. Time ignorišu Ustav, prema kome je ratifikovani sporazum iznad svakog nacionalnog zakona,” navodi se u pismu Udruženja međunarodnim institucijama.
Ni Evropski sud za ljudska prava u Strazburu nije prihvatio da primeni usvojen međunarodni Sporazum, uz obrazloženje da spor treba rešiti zaključenjem bilateralnog sporazuma između Hrvatske i BiH, odnosno Srbije. U Udruženju podsećaju da je Srbija pre deceniju dostavila Predlog bilateralnog sporazuma, koji Hrvatska ignoriše.
Prema Ristićevim rečima, pre osam meseci dostavljen je još jedan predlog, po ugledu na onaj koji je Zagreb potpisao sa Ljubljanom. Odgovora, međutim, nema. Uz to, Aneks G ne predviđa zaključenje bilateralnih sporazuma kao osnov za sopstveno sprovođenje.
Zagreb nije prihvatio ni predloge za primenu Zakona o zaključenju i izvršenju međunarodnih obaveza, prema kome je za izvršenje tih obaveza odgovoran nadležni upravni organ Vlade. Pokrenuti upravni sporovi u Hrvatskoj su ignorisani “ćutanjem administracije” ili uslovom da se zaključi bilateralni sporazum.
Nezvanični argument koji se u Hrvatskoj može čuti jeste da oduzimanjem imovine Zagreb zadovoljava svoje pravo “na naknadu ratne štete”. Ovo, kažu u Udruženju, “ne pije vodu”, jer je Međunarodni sud pravde odbio zahtev Hrvatske još 2015. i utvrdio da nije bilo genocida, pa nema ni prava na ratnu odštetu. A kada bi i postojalo takvo pravo, za ratnu štetu ne mogu biti odgovorna privatna pravna lica.
U međuvremenu, očekuje se opšta sednica Velikog veća Suda u Strazburu, od kog je zahtevano ujednačavanje sudske prakse kad je u pitanju imovina firmi iz različitih republika u drugim delovima nekadašnje Jugoslavije. Ako ni ovo ne da rezultata, srpska strana tražiće arbitražu u Hagu u vezi sa sprovođenjem Sporazuma o sukcesiji.
