14. Juna 2024.

Zbog čega grom udara u zemlju – žuti, narandžasti ili crveni meteo-alarm

Vremenske nepogode prate nas cele nedelje. Češće nego ranije raspitujemo se o tome da li su meteorolozi aktivirali crveni meteo-alarm. Šta bi još trebalo da znamo kada nevreme počene, sem da se sklonimo s ulice?

Ne udara grom dvaput u isto mesto, kažu stari, ali kad zatutnji grmljavina i uskomeša se sve i na nebu i na zemlji, malo ko razmišlja o tome da li će u koprive ili u televizor. Nema veze da li ste iz Užica, Beograda ili nekog drugog grada, kad grmi i seva, vreme se menja. Zbog čega grom udara u zemlju? Stručnjaci kažu nije ni zbog telefona, televizora, šporeta. To je čista fizika.

„Oblak je statički naelektrisan pozitivnim naelektrisanjem kada se približi zemlji a ona se nalazi na nultom potencijalu. Znači od milion i nula volti, to je velika razlika potencijala. Kako se oblak približava zemlji, vazduh ne može više da igra ulogu izolatora i dolazi do pražnjenja”, rekao je Andrej Čoha, profesor u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla”.

Statistički gledano, grom traži najviše tačke na zemlji kako bi se što pre ispraznio – drveće, bandere, trafostanice, gromobrane. Ne privlače ga električni uređaji u kući, kažu stručnjaci. Svaka zgrada po zakonu treba da ima gromobran, ali se ne održavaju redovno i često nisu u funkciji.

„U tim slučajevima treba biti od oprezan. Zavisi kakva je gromobranska zaštita, da li postoji fidova sklopka, ali preventive radi, ne bi bilo loše isključiti uređaje”, rekao je.

Ako je verovati statistici, veća je šansa da dobijete sedmicu na lotou nego da vas udari grom. Ali, što je sigurno – sigurno je! Udari groma su nepredvidivi.

Meteorolozi prate kretanje oblaka koji donose grmljavinu na osnovu radarskih posmatranja i tako izdaju upozorenja na opasnost od oluje. Postoje žuti, narandžasti i crveni meteo-alarm.

„Žuti meteo-alarm se izdaje za bilo koje područje u kojem se očekuje i običan pljusak sa grmljavinom, zato što je to potencijalno opasno za ljude. Ukoliko su grmljavinski oblaci većeg intenziteta i uslovljavaju grad i količinu padavina od 20 litara po kvadratnom metru i olujni vetar između 60 i 100 kilometara na čas, to je narandžasti nivo“, kaže Slobodan Sovilj iz RHMZ-a.

Crveni meteo-alarm se retko aktivira zbog grmljavine, kažu meteorolozi. Već, uglavnom leti, zbog visokih temperatura, iznad 38 stepeni. Tada su česti i letnji pljuskovi sa grmljavinom. Ako ste napolju kada grmi, najsigurniji ste u kolima, kažu stručnjaci. U kućama nas štite gromobrani. Pa ko još po nevremenu ide po medene kolače.

Podijeli vijest na:

Pretplata
Obavijesti o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Pregledaj sve komentare