Hoće li Sirija pod novom vladajućom grupom postati uporište terorističkih grupa koje prete ne samo građanima Sirije već i celom Zapadu?
Militantna organizacija Hezbolah je poražena u Libanu i drugde na Bliskom istoku, ali zato njihovi simpatizeri prete zapadnim zemljama ozbiljnije nego ranije. Ovo upozorava Torge Keler, šef Kancelarije za zaštitu ustavnog poretka u nemačkom gradu Bremenu, koji je za nemačke medije govorio o pretnji koju predstavljaju radikalizovani i „emotivni“ pojedinci, simpatizeri ne samo Hezbolaha, već i takođe mnogih drugih – i mnogo radikalnijih – grupa na Bliskom istoku.
Ovo upozorenje nije posebno novo. Službe u zapadnim zemljama podigle su nivo pripravnosti i nakon početka rata u Gazi zbog pretnji islamističkog nasilja, uključujući i terorizam, koji je posle vrhunca sredinom prošle decenije donekle pao u drugi plan zbog globalnog pandemije i rata u Ukrajini. Međutim, u ovom kontekstu, pad režima Bašara el Asada u Siriji predstavlja novu, povećanu opasnost od buđenja ekstremizma, najveću u mnogo godina. Reč je o zemlji koja je pre deset godina bila glavno uporište brutalne terorističke grupe Islamska država i u čijim je zatvorima, bar donedavno, držalo, prema nekim izvorima, čak devet hiljada operativaca ID.
Hoće li Sirija pod novom vladajućom grupom postati uporište terorističkih grupa koje ugrožavaju ne samo građane Sirije već i čitav Zapad? Da li su događaji u Siriji povećali pretnju terorizma u evropskim zemljama? Sudeći po pažljivim i odmerenim analizama istraživačkih centara i publikacija specijalizovanih za svetske trendove, odgovor na to pitanje je „možda”. Naime, pad Bašara el Asada definitivno je podgrejao strah od jačanja Islamske države i njenih globalnih ambicija, a zapadni politički centri još nisu sigurni šta da misle o bivšem operativcu Al Kaide Mohamedu al Golaniju. , vođa Haiat Tahrir al-Sham, militantne grupe koja je zbacila Bašara al-Asada u munjevitoj vojnoj operaciji i drži delove Sirije, uključujući glavni grad Damask.
Zapadni zvaničnici, bar za sada, smatraju da nema indicija da HTŠ namerava da se upusti u terorističke aktivnosti koje bi direktno uticale na nacionalnu bezbednost zapadnih zemalja. Ujedinjeno Kraljevstvo stoga razmatra uklanjanje oznake terorista sa grupe, što bi omogućilo vladinim zvaničnicima da vode razgovore sa Golanijem, što je sada nemoguće zbog oznake terorista. Međutim, to se ne odnosi na Islamsku državu. Ova grupa je trenutno svedena na male ćelije i grupe ‘spavača’ u ograničenim delovima Sirije, ali je pitanje šta će biti sa njima dalje.
Autor britanskog Independenta Mark Almond, koji je napisao i nekoliko knjiga o modernoj istoriji, upozorava da bi hiljade džihadista nakon puštanja iz sirijskih zatvora moglo završiti na slobodi, a opasnost dolazi od mogućnosti da se dočepaju oružja. bivšeg režima. Iz ovog pravca dolazi najveća opasnost u kontekstu sve veće pretnje globalnog terorizma. Sirija bi mogla da sklizne u haos i postane novi teroristički inkubator, a najradikalniji džihadisti bi mogli da napuste zemlju i prenesu ekstremizam u druge zemlje koje bi destabilizovali. Asadov pad je najpre razlog za slavlje, ali bezbednosni vakuum koji se stvara u toj zemlji smanjuje bezbednost svih nas, ne samo u Britaniji, napominje Almond i dodaje da opasnost preti i od radikalizovanih Čečena, Uzbeka i Ujgura koji očvrsli u Siriji.
Britanski Gardijan podseća na zloglasne britanske državljane koji su, bar za sada, zatvoreni u pustinjskim zatvorima na teritoriji koju kontrolišu sirijski Kurdi, što je izuzetno važan faktor u prethodnom gušenju ID. Održavanje stabilnosti u kurdskom „sektoru“ Sirije jedan je od prioriteta britanske i američke politike u toj zemlji. Dolazeća administracija preti tom interesu jer je Donald Tramp, bar u svojim dosadašnjim izjavama, sugerisao da bi mogao da povuče 900 preostalih američkih vojnika na severoistoku zemlje. Osim toga, u toku su sukobi između Kurda i snaga koje podržava Turska, koja čak ne dozvoljava ni mogućnost autonomije za kurdsko stanovništvo.
Kada je reč o međunarodnoj pretnji koju predstavljaju događaji u Siriji, za takve pretnje obično je potrebno više vremena da se razviju, čak i ako je „okruženje prihvatljivo“.
– Nakon što su talibani zauzeli Avganistan, ogranku Islamske države u Avganistanu je trebalo dve godine da se oporavi i počne da organizuje međunarodne terorističke napade. Međutim, rezultat je bio užasan: 130 mrtvih na koncertu u Moskvi, podseća Gardijan.
Od početka rata u Gazi, vlasti pomno prate situaciju na terenu kako bi sprečile novo krvoproliće na evropskom tlu. Međutim, evropske agencije ističu da je opasnost manja jer su službe bolje organizovane, mnogo više se troši na antiterorističke operacije i zemlje međusobno bolje sarađuju nego ranije. Evropa je, tvrde, na teži način naučila lekcije.
Međutim, zbog aktuelne pretnje u Siriji, koja se oprezno pominje, upadljiviji su izveštaji o hapšenjima terorista, poput onog trojice simpatizera Islamske države koji su pre nekoliko dana privedeni u Nemačkoj zbog planiranja napada na Božićnu pijacu u Frankfurtu ili Manhajm. Na vrhuncu uspeha Islamske države u Siriji i Iraku, 2014. i 2015. godine, simpatizeri ID i spoljne ćelije izvele su svoje najkrvavije napade, od kojih je najsmrtonosniji bio koncertna dvorana Bataclan u Parizu. Iz tog razloga, nemoguće je isključiti mogućnost da su uspesi islamističkih grupa u rušenju sirijskog režima odskočna daska za opasne teroriste za njihove planove i ambicije.
Neki britanski autori upozoravaju da je Britanija u prošlosti prenagljeno birala saveznike, sugerišući da ne treba žuriti sa skidanjem etikete „terorista“ sa Al-Golanija, bez obzira na njegove pomirljive i naizgled umerene poruke svetu. Mark Almond u Independentu piše da su britanski obaveštajci iz agencije MI6 podržali grupu koja se borila protiv libijskog diktatora Moamera Gadafija u građanskom ratu u Libiji, a član grupe bio je mladić koji je izvršio bombaški napad na Arijanu Grande. Koncert u Mančester areni 2017. u kojem su poginule 22 osobe.
