Pande Mei Sjang i Tien Tien, došle su u SAD 2000. godine, a pre tri godine su dobili mladunče. Mnogi sada odlazak tri pande vide kao simbol aktuelnih napetosti između Istoka i Zapada.
Tri džinovske pande iz Nacionalnog zoološkog vrta u Vašingtonu – Mei Sjang, Tien Tien i njihovo mladunče Sjao Ći Đi – odleteli su u sredu nazad u Kinu, u trenutku diplomatskih napetosti između dve zemlje. U Severnoj Americi sada ostaje samo nekoliko džinovskih pandi.
Pande Mei Sjang i Tien Tien, starosti 25 i 26 godina, došle su u SAD 2000. godine i od tada su bile u zoo vrtu u Vašingtonu. Dobili su mladunče Sjao Ći Đi, što u prevodu znači “malo čudo” 2020. godine.
U sredu su se sve troje ukrcali na let koji traje 19 sati u kargo avionu. Nacionalni zoo vrt u Vašingtonu potrošio je milione dolara tokom godina kako bi pande imale zdrav život, a kineskim konzervatorima je plaćao 500.000 dolara godišnje, pokazuje ugovor zoo vrta, prenosi Glas Amerike.
“Njihov povratak u Kinu je očekivan i bio je definisan dogovorom kada su dovedene u Ameriku. Ali, mnogi sada odlazak tri pande vide kao simbol aktuelnih napetosti između Istoka i Zapada.
Kineska vlada voli da pozajmljuje pande zemljama sa kojima su joj odnosi u usponu, kao oblik ‘meke moći'”, kaže Kurt Tong, partner u konsultantskoj kući Azija grup.
Odnosi Vašingtona i Pekinga su godinama zategnuti zbog neslaganja u domenu trgovine, ljudskih prava, statusa Tajvana.
Prema Tongovim rečima, ne iznenađuje to što su vlasti u Kini samo pustile da ugovor sa američkim zoo vrtom istekne.
Posetioci zoo vrta u Vašingtonu mogli su da se pozdrave sa pandama tokom celog septembra, u okviru specijalnih događaja, i to su učinile hiljade ljudi.
Pande iz zoo vrta u Atlanti u Džordžiji biće vraćene u Kinu 2024. pa će panda Ćin Ćin u Meksiko Sitiju ostati jedini na kontinentu.
Prve pande su došle u američke zoo vrtove 1972, nakon čuvene posete tadašnjeg predsednika Ričarda Niksona Kini.
