Otvori na haubi, branicima i blatobranima često služe samo za ukras, ali njihova uloga nije uvek tako jednostavna. Proizvođači njima naglašavaju sportski karakter automobila, a istovremeno izbegavaju dodatne troškove razvoja i proizvodnje.
Otvori za vazduh na karoseriji odavno su deo dizajna sportskih automobila. Veliki usisnici, prorezi na haubi i otvori iza prednjih točkova stvaraju utisak da je reč o modelu visokih performansi. Međutim, kod mnogih savremenih automobila ovi elementi nemaju stvarnu funkciju, već su postavljeni isključivo radi izgleda.
Prema rezultatima analize portala Motor1, jedan od glavnih razloga zbog kojih proizvođači koriste lažne otvore jeste želja da automobili izgledaju agresivnije i sportskije. Takvi detalji podsećaju na rešenja sa trkačkih automobila i superautomobila, pa mogu da utiču na način na koji kupci doživljavaju određeni model.
Dobar primer je Toyota GR Supra iz 2020. godine, čija karoserija ima brojne otvore koji izgledaju kao funkcionalni vazdušni kanali, iako su mnogi od njih na serijskom automobilu zatvoreni. Na taj način automobil dobija vizuelne karakteristike trkačke mašine, bez potrebe da svaki otvor zaista doprinosi hlađenju ili aerodinamici.
Pravi otvor za vazduh nije samo rupa na karoseriji. Inženjeri moraju da utvrde kuda će se vazduh kretati, koliko je protoka potrebno i da li će takvo rešenje poboljšati hlađenje ili aerodinamička svojstva vozila, a da pritom ne izazove druge probleme.
Funkcionalni kanali mogu da zahtevaju dodatne unutrašnje vodove, zaptivke, izmene konstrukcije i opsežna ispitivanja. Osim toga, utiču na odvod vode, nivo buke, složenost proizvodnje i raspored komponenti ispod karoserije.
Kod automobila namenjenih širokom tržištu, trošak pretvaranja svakog dekorativnog elementa u funkcionalno rešenje često nije opravdan. Plastični umetak može da pruži gotovo isti vizuelni efekat uz manje troškove, dok se inženjerski resursi usmeravaju na sisteme koji donose merljivu korist.
Ipak, nije svaki lažni otvor nastao isključivo radi uštede. Ponekad je reč o svesnoj dizajnerskoj odluci, dok su pojedini elementi prvobitno razvijani za funkcionalnu primenu, ali su na kraju ostali zatvoreni na serijskom modelu.
Razvoj Toyote GR Supre pokazuje da iza naizgled beskorisnih detalja može da postoji i druga priča. Prema navodima glavnog inženjera Tetsuje Tade, otvori na ovom modelu bili su inspirisani razvojem trkačke verzije automobila, a pojedini zatvoreni elementi mogli bi da se preurede za funkcionalnu upotrebu.
Međutim, uklanjanje poklopca nije dovoljno da bi otvor postao efikasan. Potrebni su odgovarajući vazdušni kanali i kontrolisano usmeravanje protoka, bilo da je cilj hlađenje kočnica, odvođenje toplote ili poboljšanje aerodinamike.
Zbog toga otvor koji na prvi pogled deluje spremno za upotrebu ne mora da ima nikakvu praktičnu funkciju na standardnom automobilu. Pojedini modeli istovremeno imaju stvarne vazdušne kanale na nekim mestima i dekorativne elemente na drugim, pa se namena ne može pouzdano proceniti samo na osnovu izgleda.
Postoje i elementi koji deluju dekorativno, ali imaju važnu aerodinamičku ulogu. Jedan od primera su vazdušne zavese, odnosno kanali koji usmeravaju vazduh oko prednjih točkova kako bi se smanjile turbulencije i aerodinamički otpor.
Takva rešenja mogu da doprinesu efikasnosti vozila, a u određenim slučajevima i da smanje buku nastalu strujanjem vazduha. S druge strane, otvori za hlađenje kočnica usmeravaju vazduh ka kočionom sistemu, dok izduvni otvori na haubi mogu da pomognu u odvođenju toplote iz motornog prostora.
Postoje i zatvoreni otvori koji su predviđeni za drugačije verzije istog modela, na primer za snažniju ili sportskiju varijantu. Zbog toga nije opravdano pretpostaviti da je svaki crni plastični umetak na karoseriji lažan ili da svaki vidljivi otvor ima stvarnu funkciju.
Ljubitelji automobila često kritikuju lažne otvore jer smatraju da narušavaju izgled vozila i stvaraju privid sportskih performansi. Toyota Supra jedan je od modela koji se često pominju u takvim raspravama. Dok pojedini vlasnici ne vole zatvorene otvore, drugi smatraju da oni doprinose agresivnom izgledu automobila.
Ni električni automobili verovatno neće u potpunosti promeniti ovaj trend. Električnim pogonima nisu potrebni isti oblici hlađenja kao motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, ali baterije, elektromotori i energetska elektronika i dalje zahtevaju upravljanje temperaturom. Funkcionalni otvori zato ostaju važni na određenim konstrukcijama, dok se na drugim delovima karoserije prednost daje oblikovanju koje smanjuje otpor vazduha.
Na kraju, lažni otvori predstavljaju kompromis između dizajna, troškova i inženjerskih zahteva. Proizvođači žele da njihovi automobili izgledaju dinamično i prepoznatljivo, a dekorativni elementi omogućavaju da se takav efekat postigne bez dodatnih konstrukcionih zahvata. Sve dok kupci pozitivno reaguju na takav dizajn, teško je očekivati da će lažni otvori uskoro nestati sa automobilskih karoserija.
AutoRepublika
