Pandemija kovida 19 je tako bila jedna od najsveobuhvatnijih kampanja cenzure koje su zapadne vlade ikada preduzele pre sukoba u Ukrajini.
Protekle nedelje, mediji su upozoravali na najnoviju varijantu kovida 19, poslednju na dugačkoj listi, ali se čini da ljudi više ne slušaju.
U glavama većeg dela javnosti, pandemija je odavno gotova i stvar je prošlosti.
Poslednja stvar koju većina ljudi želi je još jedan susret sa nizom ograničenja, zatvaranjima, maskama i vakcinacijom, pri čemu je to sve proteklih nekoliko godina ozbiljno narušilo kredibilitet vlada i poverenje javnosti. Zapadne vlade više nemaju političku volju ili interes da se usude da donose nepopularne odluke, čak i ako “zvone na uzbunu”.
Pandemija je u mnogim aspektima bila prekretnica u odnosima vlada i javnosti u zapadnim zemljama, upravo zato što je to bila prva epidemija takvih razmera koja se dogodila u doba masovne društveno-medijske kulture, gde su ljudi, povezaniji nego ikada ranije, imali neograničenu sposobnost da iznesu svoje mišljenje, da čuju mišljenja drugih, a sa tim da donesu i mišljenje o neslaganju sa vladama i njihovom politikom, navodi u svojoj analizi politički analitičar Timur Fomenko, prenosi “RT internešnel”.
Era društvenih medija već je pružila mnoge značajne izazove državnim strukturama, a zapadne vlade se bore da ponovo uspostave “kontrolu” nad svojim stanovništvom koju su od tada izgubile.
Sloboda društvenih medija je odigrala ključnu ulogu u ishodima koji su šokirali elite, bilo da se radi o izboru Donalda Trampa u SAD ili Bregzitu u Britaniji.
Posledično, zapadne vladajuće klase su pojačale cenzuru na platformama društvenih medija osuđujući gledišta koja im se ne sviđaju kao “dezinformacije” ili čak kao zlonamernu propagandu stranih aktera poput Kine ili Rusije.
Pandemija kovida 19 je tako bila jedna od najsveobuhvatnijih kampanja cenzure koje su zapadne vlade ikada preduzele (barem pre sukoba u Ukrajini), posebno kada su u pitanju oni koji su nastojali da dovedu u pitanje ili da ospore potrebu za vakcinama.
Vlade su pokušale da agresivno ponovo uspostave kontrolu naracije, gazeći neslaganje protiv njihovih stavova.
Bilo bi suludo negirati da su vakcine bile važne u borbi protiv pandemije kovida, čak i od ključne važnosti za spasavanje života, posebno među starijima i ugroženima, ali način na koji su vlade vodile ovo pitanje proizveo je veliko nepoverenje u autoritet, piše Fomenko.
To nije zato što su vakcine “loše”, već zato što su ljudi videli profit koji prikupljaju njihovi proizvođači “Big farma” i videli su koliko se agresivno vlade zalažu za njihovu primenu, a bili su skeptični da li cela stvar zaista služi “javnom interesu”. Drugim rečima, metoda (propaganda i cenzura) je porazila cilj (uvođenje vakcina za spasavanje života).
“Big farma” se, naravno, odnosi na grupu multinacionalnih kompanija za proizvodnju lekova i medikamenata koje imaju dovoljno političkog uticaja i veza da mogu da usmere javnost ka odobravanju sopstvenih proizvoda.
Ove kompanije su značajno profitirale tokom pandemije i donekle su uticale na vladinu politiku po tom pitanju. Ali tačnije, narativ je bio usmeren na argument da su vakcine iz Fajzera i Moderne jedine koje treba da se koriste, a o kineskim i ruskim konkurentima se često ciljano negativno izveštava.
Zato, kako to ide, javna kritika politike u vezi sa pandemijom je porasla jer se sada sve više veruje da ove kompanije, naoružane medijima, vrše “zastrašivanje” kako bi ispunile svoje komercijalne ciljeve.
U kombinaciji sa uticajem društvenih medija, ovo je stvorilo nepoverenje velikih razmera, uprkos svim dokazima o tome koliko su rani oblici kovida bili štetni i smrtonosni, posebno za bolesne i starije osobe, i o značajnom broju smrtnih slučajeva povezanih sa kovidom se piše i danas.
Kao rezultat toga, nastavak “zvona za uzbunu” o novim varijantama i širenju bolesti donosi više štete nego koristi, jer jača percepciju da mediji pokušavaju da uplaše stanovništvo nečim što nije stvarna pretnja.
