Kada smo zauzeti u prvoj polovini dana, pauza za ručak deluje kao pravo vreme da se odvojimo od obaveza i napunimo organizam “gorivom”, hranom. Posle jela, vraćamo se poslu, u nadi da ćemo biti spremni za rad. Međutim, osećaj pospanosti, gubitka koncentracije koji se javlja, nam zapravo otežava da završimo posao. Kako možemo izbeći osećaj umora nakon konzumiranja hrane i kako da “pravilno” ručamo tokom pauze?
Deo ovog fenomena se može pripisati tipičnim fiziološkim reakcijama. Kada čovek jede, većina krvi se sliva u digestivne organe, kako bi se hrana varila, tako da manje krvi dolazi do mozga i dovodi do osećaja pospanosti i manjka koncentracije. Pored toga, mozak može da luči više serotonina (“hormona sreće”), koji pomaže u regulaciji raspoloženja i sna.
Dakle, ako smo pospani nakon ručka, uglavnom ne postoji veliki razlog za brigu. Ipak, ovakav pad u energiji može znatno pogoršati produktivnost i uticati na obavljanje posla do kraja radnog dana. Postoji nekoliko stvari na koje možemo da obratimo pažnju, kako bismo umanjili šanse da dođe do ovih neželjenih efekata.
Količina hrane
U slučaju da smo “doručkovali” samo jednu do dve šolje kafe ili jeli veoma malo pre podne, sigurno ćemo da osećamo veliku glad kada dođe vreme za pauzu. U tom trenutku, mislimo da možemo da pojedemo mnogo hrane, što se uglavnom zaista i desi. Ipak, kada smo veoma gladni, ne možemo proceniti da li smo uneli previše ili premalo hrane.
Tada lako može doći do prejedanja, bez obzira na vrstu namirnica koje konzumiramo. Ako telo ne može da svari hranu i pretvori je u energiju na vreme, dugo ćemo čekati da nam se “napune baterije” i umesto da budemo spremni na rad, osećaćemo umor.
“Ako dolazi do nepodnošljivog umora nakon obroka, onda je preporučljivo usporiti sa brzinom jela, ali i smanjiti veličinu obroka. Koja god namirnica da je u pitanju, bilo da su proteini, ugljeni hidrati ili masti, ako jedemo više nego što naše telo može da podnese, varenje će trajati mnogo duže,” objašnjava za Si-En-En Džuli Stefanski, predstavnica američke Akademije za ishranu i dijetetiku. Dakle, umesto da verujemo da moramo pojesti baš sve, bolje je da napravimo pauzu od pet minuta i procenimo da li smo siti. Ako jesmo, preporučljivo je sačuvati ostatak obroka za kasnije.
Vrsta namirnica
Pored obilnih obroka, još jedan krivac može biti i vrsta hrane koju konzumiramo. Na primer, masti se najteže vare, jer su njihovi molekuli mnogo veći od molekula proteina ili ugljenih hidrata, objašnjava Stefanski. Zato možemo osećati veći umor ako smo jeli hranu sa visokim sadržajem masti, poput pržene hrane.
S druge strane, vlakna u integralnim namirnicama usporavaju apsorpciju šećera u telu, što znači da ne izazivaju nagle skokove šećera i padove u krvi ili insulina, već vam daju stabilniju energiju, koja duže traje, rekla je Kristin Kirkpatrik, registrovani dijetetičar na Klivlendskoj klinici.
Ako se naš ručak uglavnom sastoji od ugljenih hidrata, a zatim i slatkog, nivo šećera u krvi i insulina mogu se brzo povećati. Zatim, nivo šećera u krvi uglavnom padne ispod nivoa gde je prvobitno bio. Baš kao i hrana sa visokim sadržajem šećera, slatka pića takođe mogu učiniti da se osećamo umorno, dodaje Stefanski.
Loš raspored spavanja
Navedeni efekti se samo dodatno pojačaju kada smo nenaspavani. Pre svega, ako nemamo dovoljno sna, postaje teže da razumemo signale koje nam telo šalje i ne možemo da donosimo ispravne odluke (to jest, ne možemo proceniti da li smo još uvek gladni ili smo se prejeli).
Pored toga, ako ne spavamo dovoljno, telo može potisnuti hormon leptin, koji šalje znakove da smo siti, a isto tako može podići hormon grelin, koji mozgu govori da je vreme za jelo. Nedovoljno odmoran takođe može negativno uticati na regulaciju emocija i region mozga koji reguliše unos hrane, što otežava odupiranje žudnji za ukusnom, ali visokokaloričnom hranom. Potrebno je spavati od sedam do devet sati, izbegavati konzumiranje kofeina najmanje šest sati pre odlaska u krevet. Uvođenje rutine opuštanja takođe može znatno pomoći.
