Dok stope raka među mladima rastu, stručnjaci širom sveta pokreću velike istrage u pokušaju da otkriju šta se krije iza ovog porasta.
Međutim, postoji još jedno pitanje o raku koje je podjednako zagonetno: zašto se neki tipovi raka stalno vraćaju?
Ako je prošlo pet godina bez znakova raka, pacijenti se obično smatraju izlečenim – retko ko ponovo oboli. Međutim, kod nekih tipova raka dojke, čak četvrtina žena će ponovo dobiti dijagnozu, ponekad decenijama kasnije.
Sada, medicinski stručnjaci širom sveta tragaju za razlozima.
Dr. Fransisko Kontreras, direktor i predsednik bolnice Oasis of Hope u Meksiku, rekao je za DailyMail:
“Trn u oku onkologije je povratak raka nakon uspešnog lečenja. Ovaj problem se uveliko razlikuje u zavisnosti od tipa i stadijuma raka, koliko je malignitet agresivan i koje vrste terapija su primenjene.”
Podaci iz SAD-a sugerišu da su smrtni ishodi od raka dojke, najčešćeg oblika bolesti kod žena, postepeno opadali zahvaljujući nizu novih tretmana poput hormonskih terapija i lekova koji pomažu imunološkom sistemu da ubije ćelije raka.
Međutim, Fondacija za istraživanje raka dojke procenjuje da su dijagnoze kod žena mlađih od 50 godina porasle za dva odsto godišnje u poslednjih pet godina.
Iako su ovi napreci pokazali visoku efikasnost u uništavanju bolesti, nisu sprečili njen povratak nakon mnogo godina.
Dr. Kontreras je napomenuo da je nedavno imao pacijentkinju kojoj se rak dojke vratio 25 godina nakon što je proglašena zdravom.
Jedan od mogućih razloga, kako sugeriše, može biti nedavni prelazak na manje invazivne tehnike lečenja bolesti – poput hirurškog uklanjanja kvržice, umesto cele dojke. Iako to može poboljšati kvalitet života, bolest se može vratiti u preostalim tkivima.
Drugi razlog mogao bi biti povezan sa hormonima, pre svega sa ženskim polnim hormonom estrogenom. Otprilike 80 odsto raka dojke je ER pozitivno, što znači da ćelije raka imaju receptore koji omogućavaju rast estrogena.
Procene govore da kod otprilike četvrtine pacijenata sa ovim stanjem, ćelije raka ostaju i zatim se aktiviraju godinama, pa čak i decenijama kasnije.
Pored toga, jedan od pet slučajeva raka dojke genetski je programiran da proizvodi više nivoe proteina HER2, za koji se pokazalo da pomaže ćelijama raka dojke da brže rastu. Ovi rakovi dojke su poznati kao HER2 pozitivni.
Kod ER pozitivnog raka dojke, estrogen stimuliše deobu ćelija u dojci, što povećava rizik od kancerogenih mutacija u DNK tkiva.
Iako većina pacijenata sa ovom vrstom bolesti uzima lekove koji suzbijaju hormone nakon lečenja raka da bi se uzela u obzir ovaj rizik, neki pacijenti prestaju da ih uzimaju prerano, a oni nisu uvek efikasni.
Kod većine pacijenata sa HER2 pozitivnim rakom dojke ne dolazi do recidiva, HER2 gen je poznat po tome što može mutirati i izazvati povratak raka i njegovo dalje širenje.
Postoje i drugi tipovi raka dojke koji su odavno poznati kao posebno agresivni.
Trostruko negativni rak dojke (TNBC), na primer, poznat je po brzom rastu, a neka istraživanja sugerišu da do 50 odsto pacijenata doživi povratak bolesti, a 37 odsto umre u roku od pet godina nakon operacije.
TNBC, koji čini 10 do 15 odsto svih slučajeva raka dojke, takođe nema estrogenske ili progesteronske receptore niti više nivoe HER2, što znači da postoji manje mogućnosti za ciljano lečenje.
Upalni rak dojke, u međuvremenu, čini samo jedan do pet odsto slučajeva raka dojke. Za razliku od većine oblika bolesti, ne uzrokuje kvržicu i obično se javlja kod žena mlađih od 40 godina.
Dr. En Piled, hirurg za rak dojke i ko-direktorka medicinskog centra Sutter Health Pacific u San Francisku, rekla je za DailyMail:
“Određeni tipovi raka dojke kao što su HER2 pozitivni i trostruko negativni rak dojke, imaju veću verovatnoću da se ponovo jave i to obično u prvih nekoliko godina nakon dijagnoze.
Iako ovo čini prve godine nakon lečenja stresnijim za naše pacijente sa ovim tipovima raka dojke, volimo da slavimo sa njima kada prođu ove godine bez raka, jer je njihov rizik od ponovnog dobijanja raka nakon toga veoma nizak.”
Međutim, napomenula je da, iako je ER pozitivni i HER2 negativni rak dojke generalno manje verovatno da će se pojaviti, bolest ima veću verovatnoću da se vrati decenijama kasnije.
Žene kojima je dijagnostikovan rak dojke pre 35. godine takođe se smatraju pod povećanim rizikom od recidiva, jer je verovatnije da imaju agresivne oblike bolesti i da su dijagnostikovane u kasnijim fazama. Dr. Dženifer Son, hirurg za rak dojke u MedStar Georgetown univerzitetskoj bolnici u Vašingtonu, rekla je za DailyMail:
“Što je pacijent mlađi, to je veći rizik od recidiva jer imaju još mnogo godina pred sobom.”
Takođe je napomenula da su, u proseku, gojazne žene za oko 18 odsto sklonije recidivu raka dojke. To je zato što masne ćelije proizvode estrogen, koji pomaže rastu HER2 pozitivnih tumora.
Takođe se smatra da u nekim slučajevima, lečenje smanjuje tumore toliko da ne mogu biti otkriveni na kontrolnim pregledima, pa mogu ponovo rasti.
Recidiv raka dojke može predstavljati jedinstvene izazove, upozorili su stručnjaci.
Na primer, dr Son je napomenula da “ako pacijenti imaju recidiv i već su imali lumpektomiju i zračenje, obično ne mogu ponovo dobiti zračenje u istoj dojci.”
Sekundarni tumori mogu se vratiti kao agresivniji, rekao je dr Kontreras, jer mogu postati otporni na prethodno korišćene tretmane poput hemoterapije i zračenja.
Sekundarni tumori takođe mogu da se šire na druge oblasti poput limfnih čvorova, što zahteva agresivnije protokole.
Međutim, zahvaljujući ciljanom terapijama, mnoge žene žive nekoliko godina – pa čak i decenijama – sa kasnijim stadijumima raka dojke.
Nedavni podaci iz Fred Hutch centra za rak pokazuju da 17 odsto žena sa rakom dojke koji se proširio na druge organe žive sa bolešću više od 10 godina.