Zašto se “Boingovi” avioni raspadaju: Nesrećni slučajevi ili nedostatak kvaliteta

Nesreća od petog januara, po mnogo čemu podseća na sličan događaj iz 2011. godine kada se na avionu “Boing 737” prilikom leta od Feniksa do Sakramenta, dogodila eksplozija i otpao deo veći krova na 10.700 metara nadmorske visine

Putnički avioni, jedne od najpoznatijih kompanija koja se bavi njihovom proizvodnjom – “Boing”, ovih dana nalaze se u centru pažnje svetske javnosti i to ne zbog svog kvaliteta.

Naprotiv, početkom nove godine “Boingove” letelice, konkretno modeli “737 maks 9”, postale su ozloglašene zbog incidenta koji se dogodio petog januara. Naime avion na letu 1282 “Aljaska erlajnsa” je nakon poletanja iz Portlanda, morao da se vrati i obavi prinudno sletanje usled otpadanja velikog komada trupa i doslovnog otvaranja aviona u sred leta.

U pitanju je ogromna ploča kojom je zatvoren otvor gde se inače nalaze rezervna vrata, a koja su odstranjena zbog zahteva pomenute kompanije i povećanja kapaciteta letelice. Na svu sreću niko od putnika nije ozbiljno povređen, iako se dvoje ljudi onesvestilo zbog gubitka kiseonika.

Neposredno nakon nesreće, “Aljaska erlajns” naredilo je da se svih 65 “Boing 737 maks 9” u njihovom vlasništvu prizemlje, a isto je učinjeno i na prostoru čitavih SAD, Eu i Ujedinjenog Kraljevstva.

Ovo nije prva neslavna epizoda u istoriji “Boinga”, jer je u proteklih nekoliko godina zabeležen veći broj nesreća i incidenata u kojima su učestvovali avioni ove kompanije. Takođe, 24. januara prijavljeno je da i jednom “Boingu 757” otpao nosni točak stajnog trapa prilikom poletanja sa aerodroma u Atlanti.

Eksplozije u sred leta i motori koji gore 

Nesreća od petog januara, po mnogo čemu podseća na sličan događaj iz 2011. godine kada se na avionu “Boing 737” prilikom leta od Feniksa do Sakramenta, dogodila eksplozija i otpao deo veći krova na 10.700 metara nadmorske visine. Letelica je prinudno sletela, a svi putnici su srećom preživeli.

Ipak ovo nije najgori zabeležen slučaj, jer su se dve najgore nesreće dogodile na modelima “737 maks 8”, koji kao i sve verzije “maks” serije predstavljaju unapređene verzije svojih prethodnika, za koje, prema rečima proizvođača, “neće biti potrebna preterana dodatna obuka pilota”.

Međutim, “maks” serija imala je velike promene, koje je “Boing” (ne)namerno umanjio, a najznačajnija od njih je instaliranje automatskog sistema upravljanja, zbog ugradnje većih motora. Tako je proizvođač odlučio da ovaj sistem uopšte ne pomene u priručniku, pa piloti nisu ni znali za njega, a ova komponenta bila je uzročnik dve nesreće u kojima je poginulo ukupno 346 ljudi.

Prva se dogodila 29. oktobra 2018. godine, kada se “Boing 737 maks 8” jedne indonezijske avio-kompanije srušio u Javansko more, a druga 10. marta 2019. kada se isti mode letelice etiopijske avio-kompanije srušio nedugo nakon poletanja sa aerodroma u Adis Abebi. 

Zbog dve nesreće svi avioni “maks” serije su prizemljeni na dve godine, dok problemi sa sistemom upravljanja nisu rešeni. Ni ovaj postupak nije rešio sve “Boingove” probleme, budući da je u julu i decembru 2023. godine zabeleženo dva slučaja u kojima je pri inspekciji letelica “maks” serije nakon sletanja i prijave putnika da su čuli glasnu tutnjavu, otkriveno da su se motori zapalili.

Labavi šrafovi i neizvesna budućnost “maks” serije

Nakon incidenta koji se dogodio petog januara, kompanija “Aljaska erlajns” je pored prizemljenja, pokrenula i inspekciju svih 65 aviona “maks” serije. Na osnovu prvih izveštaja poznato je da su na “većem broju” letelica otkriveni nedovoljno zategnuti šrafovi, što je potvrdio i generalni direktor ovog američkog avio-prevoznika Ben Minićući, prilikom intervjua za “En-Bi-Si njuz”.

Sličan problem su pre mesec dana prijavili iz samog “Boinga”, kada su zahtevali od avio-prevoznika da provere da li se u sistemu za upravljanje avionskim kormilom nalaze “labavi šrafovi”. Razlog za ovo je što je tehničar jedne međunarodne kompanije, inače korisnice “Boingovih” aviona, prilikom redovnog održavanja otkrio da šrafovi pomenute komponente nisu dovoljno zategnuti. 

Takođe, prošle godine “Boing” je prijavio i probleme vezane za pričvršćenost vertikalnog dela repa za glavni deo trupa njihovih aviona, što je delimično slično opisanim “labavim šrafovima”.

Prisustvo sličnih problema na avionima različitih korisnika, ukazuje da se radi o propustima nastalim prilikom serijske proizvodnje. Ovo dovodi u pitanje ne samo kvalitet i budućnost letelica, već i ugled “Boinga” kao jedne od najpoznatijih svetskih avio-kompanija, čemu svedoči i pad akcija od osam odsto nakon poslednje nesreće. 

Imajući u vidu da su avioni “maks” serije prizemljeni dva puta u roku kraćem od pet godina, upitno je da li će svi biti vraćeni u upotrebu, kao i da li će biti proizvođene nove letelice ove serije. 

Takođe, pojedini strani izvori ukazuju da je glavni uzrok svih nabrojanih problema zaokretanje “Boinga” od kvaliteta proizvoda ka trci za profitom, što delimično potvrđuje i podatak da je “maks” serija nastala kao odgovor na nove avione glavnog rivala – kompanije “Erbas”.