Uprkos manjem budžetu za odbranu, Moskva se nalazi daleko ispred SAD kada je u pitanju proizvodnja različitih sistema naoružanja i municije
Rusija proizvodi znatno više vojne opreme od SAD, ali i čitavog NATO-a, jer zapadne odbrambene kompanije jure za profitom, piše portal Kvinsi instituta “Risponsibl stejtkraft”.
“Od kraja Hladnog rata, odbrambena industrija nije radila mnogo proizvodnih poslova za Ministarstvo (odbrane)”, izjavio je Vilijam A. Laplant, podsekretar Ministarstva odbrane za nabavku i održavanje, na Globalnom bezbednosnom forumu Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), održanom u aprilu.
Kako se navodi, ova izjava se zapravo podsmeva odgovoru vojnoindustrijskog kompleksa SAD i NATO-a, na rusko-ukrajinski sukob, koji je u najmanju ruku bio “razočaravajući”, budući da Rusija nadmašuje SAD, ali i čitavu Alijansu u proizvodnji municije, raketa i tenkova, uprkos manjem budžetu za odbranu.
Naime, u 2023. godini budžet RF namenjen za sektor odbrane bio je oko 100 milijardi dolara, dok je BDP bio dva biliona dolara. Sa druge strane, kombinovani budžet za odbranu SAD i NATO-a bio je 1,47 biliona dolara, dok je kombinovani BDP iznosio oko 45 biliona dolara.
Kako je ovo moguće?
Prema pisanju pomenutog portala, razlog za prednost Rusije je što Vašington i njegovi saveznici “vode rat u kom bi želeli da pobede”, dok Moskva “vodi rat za koji veruje da mora da dobije, odnosno egzistencijalni rat”.
Shodno tome, za Pentagon i kompanije američke odbrambene industrije profit i prihodi su primarni, uprkos tome što su pojedini ugovori bili ubrzani kako bi novac mogao brže da teče. Međutim, bez temeljne reforme odbrambenog sektora jasno je da će proizvođači nastaviti sa produžavanjem isporuka sistema naoružanja kao što su F-35, nosači aviona klase “ford” ili interkontinentalne balističke rakete “sentinel”, uz konstantna kašnjenja i povećanje cena za više milijardi nego što je prvobitno planirano.
Kako se navodi, problemi kašnjenja i prekoračivanja budžeta nisu tipični samo za složene sisteme, već i za one relativno jednostavne, poput nevođenih artiljerijskih granata. Uzrok problema u proizvodnji artiljerijske municije je to što je u proteklim godinama, artiljerija izgubila centralnu ulogu u doktrini američke vojske, piše američki portal.
Demonstrirajući ovaj način razmišljanja, 21. maja 2021, samo oko osam meseci pre nego izbijanja sukoba u Ukrajini, vojska je zatražila dozvolu da smanji godišnju potrošnju na proizvodnju municije u kalibru 155 mm za polovinu, time smanjujući proizvodnju na 75.357 granata godišnje, tj. na oko 6.200 mesečno.
Problem u lancu snabdevanja artiljerijskom municijom
Vremenom se ispostavilo se da je vojska predvodila slabljenje čitavog lanca snabdevanja artiljerijskom municijom SAD, a koliko je zapravo ozbiljan taj problem otkriveno je u članku Rojtersa, gde se navodi da je proizvodnja municije u kalibru 155 mm bila otežavana greškama u proizvodnji i bezbednosnim problemima.
Takođe, piše “Risponsibl stejtkraft” planovi da se zastareli proizvodni pogon američke artiljerije u Virdžiniji zameni modernim, mnogo većeg kapaciteta, kasnili su za deceniju od planiranog, dok je cena izgradnje gotovo udvostručena.
Međutim, najgori aspekt toga koliko su Oružane snage i Kongres SAD loše održavali lanac snabdevanja artiljerijskim granatama otkriven je u internom dokumentu američke vojske iz 2021. godine u kojem se detaljno navode “strane zavisnosti” za najmanje desetak hemikalija ključnih za proizvodnju artiljerijskih granata koje potiču iz Kine i Indije, država sa bliskim trgovinskim vezama sa Rusijom.
Sve navedeno dovelo je do toga da je lanac snabdevanja artiljerijskom municijom u veoma lošem stanju, posebno u poređenju sa 438.000 granata proizvođenih na mesečnom nivou, koje su američke fabrike municije proizvodile 1980.
Da bi obnovila lanac snabdevanja, američka vojska je zatražila 3,1 milijardu dolara za povećanje proizvodnje granata kalibra 155 mm na 100.000 mesečno do kraja 2025 godine, a Kongres je velikodušno udvostručio taj iznos na 6,414 milijardi dolara kao deo dodatnog zakona o bezbednosti od 95 milijardi dolara koji je Bajden potpisao 24. aprila.
Plan vojske da poveća proizvodnju do 100.000 granata mesečno, odnosno na 1,2 miliona godišnje, do kraja 2025. zvuči prilično dobro, ali tu stopu proizvodnje tek treba da vidimo u stvarnosti, a do kraja 2025. Ukrajina bi mogla da izgubi, piše portal Kvinsi instituta.
Autor podseća i da SAD nisu jedina država koja je angažovana u “proksi ratu protiv Rusije”, već da i druge zemlje rade na tome da isporuče artiljerijske granate Ukrajini. Kao primer navodi se nemačka kompanija “Rajnmetal”, koja će zahvaljujući ugovoru od 8,5 milijardi evra sa nemačkom vojskom, proizvoditi do 700.000 artiljerijskih granata i 10.000 tona baruta godišnje, počevši od 2025.
To znači da bi, ako sve bude išlo po planu, do kraja 2025. SAD i saveznici iz NATO-a mogli da proizvode skoro 2 miliona granata kalibra 155 mm godišnje. Ova brojka izgleda mnogo manje impresivno kada se uzme u obzir da je RF od početka SVO do danas već povećala svoju ukupnu godišnju proizvodnju artiljerijskih granata na tri miliona.
Ovo uključuje petostruko povećanje proizvodnje granata kalibra 152 mm, sa 400.000 granata godišnje u januaru 2022. na trenutnu od dva miliona godišnje. Pored toga, piše američki portal, Rusija je uspela da poveća proizvodnju vođenih projektila kalibra 152 mm “krasnopolj-m2” za 20 puta.
Ove granate su otpornije na ometanje od vođenih projektila M982 “eskalibur” u kalibru 155 mm, vrednih 100.000 dolara po komadu, koje su SAD isporučile Ukrajine, a koje su postale neefikasne zbog ometanja ruskih sistema za elektronsko ratovanje.
Nije samo municija problem
Za uspešno vođenje rata, nije dovoljno obezbediti samo artiljerijske granate – potrebna su vam i artiljerijska oruđa za ispaljivanje granata, a ukrajinsko oruđe ne samo da se haba i troši, već je i ruska vojska uništava. Mnogo pre nego što se cevi potpuno pokvare zbog habanja, one počinju da gube domet i postaju manje precizne, zbog čega i Rusija i Ukrajina moraju da se pozabave ovim pitanjem i upitno je ko ima tešku industriju sposobnu da proizvodi nove cevi za artiljerijsko oruđe.
Iako nema puno dostupnih informacija o stopi proizvodnje artiljerijskih cevi, Rusija nadmašuje proizvodnju oružja u SAD i NATO-u tako što obnavlja sopstvene fabrike iz perioda SSSR-a i osposobljava ih za gotovo neprekidnu proizvodnju municije, vozila i druge vojne opreme.
Ovo sugeriše da će ove fabrike verovatno raditi isto kada je u pitanju proizvodnja artiljerijskih cevi, kao i proizvodnja potpuno novih artiljerijskih oruđa.
Sa druge strane, nema sumnje da bi SAD i NATO saveznici u slučaju da poveruju u ugrožavanje sopstvenog postojanja, bili u stanju da potroše milijarde na uvođenje hitnih mera koje bi omogućile da se nadmaši ruska proizvodnja, piše američki portal.
Međutim, takve mere bi takođe zahtevale “narušavanje statusa kvo u nabavkama za odbranu”. Dakle, iako bi u teoriji to moglo da se uradi, deluje da SAD i njihovi saveznici ne žure sa uspostavljanjem nove sveobuhvatne industrijske politike.
Razlog za to, prema pisanju “Risponsibl stejtkrafta”, je što “možda znaju da Putin neće izvršiti ničim izazvan napad na NATO članicu koji bi aktivirao član 5”.
Shodno tome, iako je “ruska pretnja dovoljno velika za opravdavanje trošenja milijardi dolara na odbrambene proizvođače za popunjavanje istrošenih zaliha oružja i municije”, kao i za nabavku novog oružja, ona nije toliko velika da bi opravdala “narušavanje statusa kvo koji su odbrambeni izvođači stvorili”.
Taj status kvo, donosi “manje pucnjave za istu količinu novca svake godine”, istovremeno stvarajući rekordne profite i prihode, za vojnoindustrijski kompleks SAD.
RTbalkan.
