Da li primećujete da pratite određene ljude na društvenim mrežama, a ne osećate baš nikakvu radost kada vidite njihove objave? Štaviše, duboko u sebi osećate prezir ili nelagodu, te vam je raspoloženje još gore nakon gledanja njihovog sadržaja? U isto vreme, jednostavno ne možete da prestanete da ih pratite. Ovo znači da ste možda zavisni od “hejt folovinga (hate following)”.
Bilo da je bivši drug iz razreda koji sada ima “savršen” život ili influenser čije “upeglane” fotografije izazivaju ljubomoru, verovatno pratite barem jednu ovakvu osobu, koja nije vaš prijatelji ili neko kome se iskreno divite – već oni koje “pratite iz mržnje”, a možda čak i ne shvatate da to radite.
Koncept “hejt folovinga” je sličan kao “hejtvačing” (kada namerno gledate serije i filmove koje ne volite). Ovde je razlika u tome što ne gledamo zabavan sadržaj koji možemo da kritikujemo, ismevamo i u tome pronalazimo zadovoljstvo, već pratimo objave ljudi koji nam se ne dopadaju – a ipak, želimo da budemo “u toku” sa njihovim životom.
Zašto nas interesuju životi ljudi koji nam nisu dragi
Možda zvuči nelogično da na društvenim mrežama pratimo ljude koji u nama ne bude pozitivne emocije, ali za ovo zapravo postoji prilično “ljudsko” objašnjenje, a to je sujeta.
Potajno se možda nadamo javnoj, politički nekorektnoj izjavi na koju će svi da reaguju, lošoj frizuri koja će zauvek ostati zabeležena na mrežama, ili bilo kojem pogrešnom potezu, samo da bismo se osećali malo bolje kada uporedimo svoj život sa osobom koju pratimo.
To radimo jer nam je međusobno poređenje u prirodi, posebno u trenutnom digitalnom dobu, gde je hvalisanje na mrežama postalo imperativ. Iz toga proizilazi “tiho nadmetanje”, koje nas navodi da se iz tuđeg neuspeha, koji se lako zabeleži na mrežama, osećamo kao da smo upešniji, da je naš život bolji… Sve ovo dolazi iz želje da se stekne moć nad ljudima za koje se, prema društvenim standardima, smatra da imaju moć u vidu novca, izgleda i drugih stvari koje se veličaju na mrežama.
Preterivanje u “hejt folovingu”
Iako može izgledati bezazleno, pa čak pomalo zabavno, praćenje ljudi za koje zaista ne želite da uspeju i budu zadovoljni samo utiče na vašu sreću. Stalno izlaganje sadržaju koji vas nervira može povećati vaš stres i anksioznost. Između ostalog, svesno traženje sadržaja samo da bismo pokleknuli negativnim emocijama i zavisti smanjuje samopoštovanje.
Kada se stalno upoređujemo sa drugima, posebno sa ljudima čiji životi deluju savršeno na mrežam, naše samopouzdanje pada. Ovo sve može vrlo lako da postane vrtlog nezadovoljstva i frustracije sopstvenim životom – čak i kada ne postoje veliki problemi.
Kako da sprečite ovu naviku
Ako nakon gledanja sadržaja ljudi koje ne volite, kojima zavidite i koje potajno želite da “prestignete” na društvenoj lestvici, obratite pažnju na to kako se osećate nakon toga. U većini slučajeva, samo ćete biti mrzovoljni, ljubomorni, iracionalni…
Prestanite da pratite naloge koji vas deprimiraju, a zamenite ih profilima koji vas oraspolože ili umiruju. Pronađite pozitivan sadržaj sa lepim vestima iz celog sveta, životinje, ljude koji dele ista interesovanja…
Pokušajte i da pravite redovne pauze od društvenih mreža i iskoristite vreme da uradite nešto što vas čini srećnim. Prošetajte, pročitajte knjigu, sastanite se sa prijateljem. Tada ne zaboravite da isključite obaveštenja i prestanite da proveravate svoj telefon.
Foto: © Freepik/sergeycauselove
Izvor: RT Balkan
