Bez obzira na to odakle ljudi potiču ili kojoj kulturi pripadaju, oko 90 odsto njih koristi desnu ruku kao dominantnu. Zašto je to tako?
Sklonost ka korišćenju desne ruke potiče još od dalekih ljudskih predaka, govore nova istraživanja. Naučnici smatraju da su uspravan hod i razvoj mozga tokom evolucije doveli do toga da većina ljudi danas bude dešnjaci. Takođe, nisu samo pripadnici vrste Homo sapiens imali ovu osobinu. Procenjuje se da su i neandertalci uglavnom koristili desnu ruku, dok je kod udaljenijih ljudskih predaka ta podela bila mnogo manje izražena.
“Ovo je prva studija koja u jedinstvenom okviru testira nekoliko glavnih hipoteza o ljudskoj dominaciji jedne ruke. Posmatrajući veliki broj vrsta primata, možemo da razumemo koji su aspekti ove osobine drevni i zajednički, a koji su jedinstveni za ljude”, ističu antropolozi.
Prethodna istraživanja pokazala su da je dominacija leve ili desne ruke uglavnom određeno genetikom, a fetusi pokazuju sklonost ka jednoj ruci već u osmoj nedelji trudnoće.
Međutim, ova pojava je mnogo starija od porodičnog nasleđa. Arheološki dokazi, prvi put objavljeni 2016. godine, ukazuju da su hominini favorizovali desnu ruku još pre 1,8 miliona godina.
U novom istraživanju, naučnici su pokušali da otkriju kako, kada i zašto je nastala ova sklonost. Jedna od hipoteza je da su ljudi počeli više da koriste desnu ruku onda kada su njihovi preci počeli da prave alate, silaze sa drveća, hodaju uspravno i razvijaju veći mozak i telesnu masu.
Naučnici su najpre analizirali podatke više od 2.000 jedinki od 41 vrste majmuna i čovekolikih majmuna, uključujući i ljude. Potom su korišćeni modeli koji uzimaju u obzir evolutivne veze među vrstama.
Istraživači su tražili dokaze o tome da li postoji sklonost ka jednoj ruci i koliko je ona izražena. Kod većine vrsta nije pronađena jasna dominacija jedne ruke, ali su ljudi predstavljali izuzetak, sa snažnom sklonošću ka desnoj ruci.
Samo jedna vrsta, istočni javanski langur, pokazala je još izraženiju sklonost ka desnoj ruci, dok su orangutani i majmuni tupog nosa blago favorizovali levu.
Kada su istraživači analizirali koji faktori najviše utiču na ovu pojavu, pokazalo se da su najjače veze postojale sa veličinom mozga i odnosom dužine ruku i nogu.
Na osnovu toga naučnici su zatim procenili kakva je verovatno bila dominacija ruku kod izumrlih srodnika ljudi, poput neandertalaca. Podaci su pokazali zanimljiv obrazac u kome se Homo sapiens savršeno uklapa u evolutivni trend. Stariji preci, pokazivali su samo blagu sklonost ka desnoj ruci. Međutim, sa pojavom roda Homo ta dominacija je postajala sve izraženija.
Homo ergaster i Homo erectus pokazivali su sve jaču sklonost ka desnoj ruci, dok su neandertalci, najbliži rođaci savremenog čoveka, imali još snažniju dominaciju, odmah iza Homo sapiensa.
Mogući izuzetak bio je Homo floresiensis, takozvani “hobit” iz Indonezije, koji je pokazivao tek neznatnu sklonost ka jednoj ruci, slično današnjim šimpanzama.
To bi moglo da podrži hipotezu da su veliki mozak i uspravan hod bili ključni za razvoj jer su “hobiti” i dalje imali relativno mali mozak i nisu u potpunosti odustali od penjanja po drveću.
Prema rezultatima studije, ova snažna dominacija jedne ruke razvijala se u dve faze.
Najpre su preci ljudi počeli uspravno da hodaju, što je oslobodilo prednje udove za druge aktivnosti i omogućilo da se šake razviju u precizne alate za finu motoriku.
I druge životinje ponekad favorizuju na primer, jedno oko, a istraživanja pokazuju da takve životinje često bolje obavljaju zadatke važne za preživljavanje. Moguće je da su i rani ljudski preci na taj način stekli određenu prednost.
Ali, zašto je čak 90 odsto ljudi “izabralo” baš desnu ruku, iako bi to teoretski trebalo da bude podjednako?
Odgovor bi mogao da leži u načinu na koji je organizovan ljudski mozak, jer je svaka moždana hemisfera vremenom postala specijalizovana za različite zadatke. Kako su mozgovi postajali veći i efikasniji, sklonost ka desnoj ruci mogla je da postane sve čvršće “ugrađena”.
“Promena načina kretanja usled uspravnog hoda stvorila je ekološke i anatomske uslove za specijalizaciju ruku, dok je kasnije povećanje mozga dodatno učvrstilo ovaj obrazac”, naveli su istraživači.
Oni dodaju i da je kultura verovatno dodatno pojačala razvoj dominacije desne ruke kod ljudi. Ističu da i dalje postoje brojna otvorena pitanja, poput toga zašto levoruki ljudi i dalje postoje i da li se slični evolutivni obrasci mogu uočiti i kod drugih životinja koje favorizuju jedan ud, poput papagaja ili kengura.
Istraživanje je objavljeno u časopisu PLOS Biology, a piše Science alert.
Foto. Getty © webphotographeer
Izvor. RT Balkan
