Kada su prvi trejleri za novi film Stivena Spilberga Dan otkrivanja ( Disclosure Day ) potvrdili da je tema filma susret sa vanzemaljcima, internet su preplavile spekulacije da je reč o nastavku njegovog kultnog ostvarenja Bliski susreti treće vrste iz 1977. godine.
Nagađanja su postala toliko učestala da se u promotivnim materijalima za novi film uz dozu humora navodi: „Ovo nije nastavak Bliskih susreta (izvini, internete)“.
Ipak, veze između ova dva filma su veoma jasne. Emili Blant, jedna od zvezda Dana otkrivanja , opisala je novi film kao svojevrsni „treći čin“ uz Bliske susrete treće vrste i I-Tija – vanzemaljca (1982). I sam Spilberg je u jednom od trejlera povezao ova ostvarenja rekavši: „Danas sam još skloniji nego kada sam snimao Bliske susrete da verujem da nismo jedina inteligentna civilizacija u svemiru.“
Neke sličnosti su očigledne – dobronamerna bića sa drugih planeta dolaze na Zemlju. Međutim, postoji i manje upadljiva veza. I Bliski susreti i Dan otkrivanja oslanjaju se na teorije zavere prema kojima američka vlada krije dokaze o NLO-ima, odnosno, kako se danas češće nazivaju, UAP-ima (neidentifikovanim anomalnim pojavama).
Te teorije vode poreklo od navodnog pada NLO-a kod Rozvela u Novom Meksiku 1947. godine. Tokom decenija samo su dobijale na snazi i postepeno prešle iz domena marginalnih uverenja u glavne tokove javne rasprave.
Danas su ponovo u žiži interesovanja nakon nedavnog, mnogima razočaravajućeg, objavljivanja informacija Pentagona o prijavljenim viđenjima UAP-a. Zbog toga su Bliski susreti aktuelniji nego ikad i predstavljaju ključ za razumevanje Dana otkrivanja , filma čija je suština upravo razotkrivanje istine o tim pojavama.
Svojim raskošnim vizuelnim stilom, temama porodične krize i susretom sa bićima sa druge planete, Bliski susreti treće vrste ostaju jedan od najambicioznijih i najupečatljivijih Spilbergovih filmova.
Većina gledalaca seća se scena koje su ušle u filmsku istoriju. Ričard Drajfus tumači Roja Nirija, običnog porodičnog čoveka koji ugleda NLO i potom za trpezarijskim stolom oblikuje pire krompir u oblik ogromne stene. Ne znajući to, on zapravo rekonstruiše mesto na koje će vanzemaljski brod kasnije sleteti.
Tu su i nezaboravne scene dolaska svetlećeg matičnog broda, pojavljivanja visokih, bledih bića krupnih glava, kao i trenutak kada Roj dobrovoljno ulazi u letelicu i odlazi u svemir. Teško je zaboraviti i čuvenih pet muzičkih tonova kojima naučnici uspostavljaju komunikaciju sa vanzemaljcima.
Ono što danas posebno upada u oči jeste način na koji vlada pokušava da spreči javnost da sazna istinu. Na jednom sastanku građana Roj i Džilijan (Melinda Dilon), majka trogodišnjeg dečaka koga su oteli vanzemaljci, susreću se sa drugim svedocima NLO-a. Oficir američkog ratnog vazduhoplovstva tvrdi da ono što su videli sigurno nije došlo iz svemira.
Međutim, službene obmane ne završavaju se na toj laži. Tokom čitavog filma Spilberg publici otkriva dokaze o zataškavanju kojih likovi još nisu svesni.
Televizijske vesti izveštavaju da je iskliznuće voza izazvalo curenje opasnih hemikalija i da je neophodna evakuacija u krugu od gotovo 500 kilometara oko Đavolje kule u Vajomingu – upravo one stene koju Roj neprestano oblikuje od pirea. Gledaoci, međutim, već znaju da je to samo izmišljena priča koju su vlasti plasirale kako bi prikrile pravu operaciju.
Publika je već videla ogromne vojne snage koje stižu u Vajoming kako bi pripremile mesto za sletanje vanzemaljskog broda, kao i opremu sakrivenu u kamionima sa oznakama lanca sladoleda „Baskin-Robins“ i supermarketa „Pigli Vigli“.
Dok putuju ka Đavoljoj kuli, Roj i Džilijan uz put primećuju mrtve životinje. Kasnije saznaju da one nisu uginule, već su uspavane sredstvima za omamljivanje kako bi se lažna priča o hemijskoj katastrofi učinila uverljivom.
Tako Bliski susreti postaju priča o običnom čoveku koji pokušava da dođe do istine suočen sa ogromnom mrežom državnih tajni i laži.
Kada je Spilberg prvi put osmislio film, opisao ga je kao „NLO-e i Votergejt“. Iako se kroz brojne verzije scenarija priča razvila u porodičnu dramu – Roj napušta suprugu i decu kako bi otišao u svemir, a Džilijan traga za svojim sinom – elementi političkog trilera ostali su veoma snažni.
Kao što je često slučaj sa Spilbergovim fantastičnim filmovima, i ovaj odražava pojave iz stvarnog života.
Džon Toulson u svojoj knjizi o Bliskim susretima iz 2016. godine navodi da je nakon premijere filma došlo do naglog porasta prijava o viđenjima NLO-a. Zanimljivo je da nije reč o novim slučajevima, već o starim svedočenjima ljudi koji su se dotad plašili da govore o svojim iskustvima.
Danas znamo da istrage američke vlade o NLO-ima traju još od 1947. godine i slučaja u Rozvelu, kao i da su takvi programi povremeno nastavljani sve do savremenog doba.
Jedan deo te priče postao je poznat javnosti 2017. godine, kada je Njujork tajms objavio tekst o tajnom programu Pentagona za istraživanje NLO-a. Otkriveno je da je američko Ministarstvo odbrane godinama potajno finansiralo analize prijavljenih susreta sa neobjašnjivim pojavama.
Ispostavilo se da je vlada zaista nešto krila. Da li su to bili dokazi o NLO-ima ili samo činjenica da se tim pitanjem bavila – već sama ta tajnovitost bila je dovoljna da podstakne nove teorije zavere.
Interesovanje javnosti nastavilo je da raste, iako konkretnih odgovora gotovo da nema. Kongresna saslušanja iz 2023. godine nisu donela značajna otkrića, osim pitanja da li UAP-i predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost.
Više pažnje izazvao je izveštaj Volstrit džornala iz 2025. godine o dokumentu Ministarstva odbrane. Prema navodima lista, u izveštaju je izostavljena činjenica da je postojao program dezinformacija koji je namerno širio glasine o NLO-ima kako bi se prikrile osetljive vojne aktivnosti i sprečilo da Rusija dođe do važnih podataka.
Ipak, ništa od toga nije ponudilo ubedljiv dokaz o postojanju vanzemaljskih letelica ili poseta sa drugih planeta. Ni najnoviji izveštaj Pentagona nije promenio situaciju, jer su mnogi snimci objašnjeni kao obična svetla ili atmosferske pojave.
To, međutim, nije pokolebalo najvatrenije vernike u postojanje NLO-a. „Ovo što objavljuju znamo već godinama“, rekao je jedan od njih za Bi-Bi-Si , dodajući da ipak veruje da se svet približava pravim odgovorima.
Dan otkrivanja stiže u trenutku kada je nepoverenje prema vlastima, ali i prema samoj istini i činjenicama, veće nego ikada.
Iako je reč o akcionom naučnofantastičnom filmu, u svojoj suštini on je politički triler u duhu filmova nastalih posle afere Votergejt, baš kao i Bliski susreti .
Džoš O'Konor tumači Danijela, uzbunjivača zaposlenog u izmišljenoj, ali vrlo uverljivoj tajnoj agenciji „Vardeks“, koja sarađuje sa Ministarstvom odbrane i deluje izvan formalnih pravila.
Kako otkrivaju trejleri, američka vlada decenijama čuva dokaze o posetama vanzemaljaca. Danijel pokušava da istinu obelodani javnosti, ali zbog toga postaje meta ubica koje šalje „Vardeks“.
Paralele sa trilerima iz sedamdesetih godina su očigledne. U filmu Tri dana Kondora (1975), na primer, lik Roberta Redforda progonjen je jer poseduje opasna saznanja. Slično tome, Danijel u Danu otkrivanja očajnički pokušava da objasni da nije čovek za terenske operacije, već običan tehničar koji je slučajno došao do istine.
Jedan od ključnih likova, Hjugo, koga igra Kolman Domingo, takođe je uzbunjivač i izgovara možda najvažniju rečenicu filma:
Spilberg je i sam naglasio suštinu filma u jednom od najavnih spotova. Prema njegovim rečima, dostignuta je „kritična masa“ ljudi koje zanima pitanje da li smo sami u svemiru.
Izvor: rts
