Neki stručnjaci tvrde da se EU opametila i da će rok za potpunu elektrifikaciju voznog parka pomeriti na 2050. godinu.
Iz sveta električnih automobila stižu veoma kontradiktorne vesti. Sa jedne strane, Renault uspostavlja brend samo za “strujaše”, Kia najavljuje hrabre proizvodne strategije u milionima, a svakog meseca debituju brojni novi EV modeli.
Međutim, sa druge strane, vesti su mnogo manje optimistične. Volkswagen je u septembru najavio prestanak proizvodnje modela VW ID.3 i Seat Born, a sada je najavio prestanak proizvodnje još četiri modela: Volkswagenovih ID.4 i ID.5 i Audijevih Q4 E-Tron i Q4 Sportback E-Tron, piše Index.
Međutim, VW nije jedini u nevolji. Fiat je obustavio proizvodnju električnog Fiata 500 u svojoj fabrici Mirafjori, a probleme imaju i drugi proizvođači automobila. Sve ovo dovodi u pitanje strategiju Evropske unije po kojoj bi 2035. godine bila potpuno zabranjena prodaja vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS motori), a svi novoproizvedeni automobili trebalo bi da budu električni (ili sa vodoničnim gorivnim ćelijama).
Sve više se čini da je to utopija. Neki stručnjaci tvrde da se EU opametila i da će rok za potpunu elektrifikaciju voznog parka pomeriti na 2050. godinu, ali je pitanje da li se ova strategija i tada može primeniti. Postoji najmanje pet razloga zašto je to teško izvodiljivo.
5. Cena je i dalje enormno visoka, a izbor ograničen
Najjeftiniji EV je Dacia Spring, koji po ceni odgovara, na primer, za klasu većem i luksuznijem benzincu Nissan Juke sa solidnom opremom.
Bez obzira na to što se čini da električnih automobila ima u izobilju, u stvari, njihov izbor je prilično ograničen. Od skoro 2500 verzija različitih marki i modela, samo 120 njih je električno.
Kupci automobila su naučili da biraju vozila skoro do detalja: tako imamo ljubitelje dizela, pristalice slabijih, ali dobro opremljenih automobila ili, obrnuto, one koji žele najsnažniji motor u ponudi…
Tu su, zatim, karavani, limuzine, terenci… Sve je to kod električnih vozila veoma ograničeno.
4. Električna vozila su još uvek prilična nepoznanica
Koliko će moj električni automobil vredeti za pet godina? Može li EV preći 200.000 kilometara bez problema kao dizelaš? Šta ako se moja baterija pokvari ili izgubi kapacitet? U slučaju sudara, šta ako je oštećen jedan od vitalnih delova sistema i da li će to pokriti osiguranje? Koliko košta održavanje starijeg EV?
Sve su to pitanja na koja šira javnost još uvek nema odgovor. Nemaju ga ni oni koji treba da finansiraju, osiguravaju i popravljaju takve automobile, pa je teško stvoriti poverenje među kupcima.
3. Infrastruktura
Nema sumnje da je infrastruktura koja bi podržavala veći broj električnih vozila na putevima daleko od optimalne. Ona javna nekako pokriva trenutni, vrlo mali broj “strujaša” na putevima, ali šta bi bilo kada bi se taj broj višestruko povećao
Takođe, kako će problem sopstvene infrastrukture rešiti oni koji imaju stan u zgradi, a nemaju garažu? Da li je lokalna električna infrastruktura dovoljnog kapaciteta da izdrži punjenje velikog broja vozila?
Postoje hiljade pitanja, a vrlo malo odgovora.
2. Praktičnost
Ovde dolazimo do možda i osnovnog problema sa električnim vozilima, a to je pitanje praktičnosti. Luksuz petominutne posete benzinskoj pumpi, posle koje je moguće preći 600, 700 ili čak više od hiljadu kilometara, (za sada) ne postoji u svetu električnih vozila.
Proračun dostupne električne energije u bateriji u odnosu na kilometražu do željene destinacije, pritisak da se vozilo mora parkirati tamo gde je moguće dopuniti bateriju, neizvesnost da li je na željenoj stanici za punjenje gužva… Sve je to nešto što plaši potencijalne vlasnike EV.
Jedina nada je razvoj tehnologije baterija. A to traje.
1. Malo njih zaista iskreno želi EV
Kada saberemo sve gore navedeno, dolazimo do krajnjeg problema: malo ljudi zaista želi EV. Što se tiče Evrope, podaci kompanije Electromaps pokazuju da je u trećem kvartalu ove godine tržišni udeo električnih vozila u Nemačkoj iznosio dobrih 22,5%, u Velikoj Britaniji 17%, u Francuskoj 16,7%, a u Španiji samo 5,2%.
Italijani previše vole miris benzina, pa je udeo tamo svega 3,9%.
Dok je punjenje električnih automobila na javnim stanicama za punjenje bilo besplatno i dok su se države takmičile da vlasnicima električnih vozila daju više pogodnosti – oslobađajući ih na taj način od poreza, putarine i brojnih drugih troškova – potrošači su imali ekonomski interes za kupovinu električnih automobila.
Međutim, sada, kada računice kažu da je jeftinije napuniti rezervoar dizelom nego bateriju napuniti strujom (na javnim punjačima), ruši se i taj ultimativni argument u korist električnih vozila.
To je ipak šteta, jer su savremeni električni automobili zaista nešto posebno. Ali ostaje činjenica da oni još uvek nisu široko prihvaćeni.
