Predsednik Egipta As-Sisi je kritikovan zato što je dozvolio prolaz malom broju izbeglica iz Gaze, ali bi smeštaj velikog broja bio veliki politički rizik.
Egipat je već nedeljama u dilemi oko otvaranja prelaza Rafa u Gazi želeći da pomogne najteže povređenim Palestincima da odu, ali nepokolebljivo odbija da razmišlja o talasu palestinskih izbeglica na Sinajsko poluostrvo.
“Spremni smo da žrtvujemo milione života kako bismo osigurali da niko ne zadire u našu teritoriju”, rekao je egipatski premijer Mostafa Madbuli ranije ove nedelje.
Pregovori o oslobađanju ranjenih Palestinaca i nekih stranih državljana, koje uglavnom nadgleda Katar, neraskidivo su povezani sa protokom pomoći iz Egipta u Gazu preko istog prelaza. Američki predsednik Džo Bajden pregovarao je o prolazu za pomoć kroz Rafu, ali nivoi su niski u poređenju sa onim što je potrebno. U sredu je humanitarni koordinator UN-a Martin Grifits ponovo pozvao Izrael da ponovo otvori Kerem Šalom, prelaz koji kontroliše na južnom delu Gaze.
Neki su kritikovali Egipat i njegovog autoritarnog predsednika Abdela Fataha El-Al-Sisija jer nisu otvorili svoje granice Palestincima otkako je počelo izraelsko bombardovanje kao odgovor na ubilačko divljanje Hamasa 7. oktobra.
Al-Al-Sisi je na mirovnom samitu u Kairu 21. oktobra rekao da svet nikada ne sme da dopusti korišćenje ljudske patnje da se ljudi prisile na raseljavanje.
“Egipat je potvrdio, i ponavlja, svoje oštro odbijanje prisilnog raseljavanja Palestinaca i njihovog prebacivanja na egipatske zemlje na Sinaju, jer će to označiti poslednji pokušaj u likvidaciji palestinskog cilja, razbiti san o nezavisnom Palestincu države, i proćerdati borbu palestinskog naroda i arapskih i islamskih naroda tokom palestinskog cilja koji traje već 75 godina”, rekao je on.
Iz izraelske vlade proceurele su informacije u obliku koncept papira ministarstva obaveštajnih službi napisanog ovog meseca, koji sugeriše da je jedan od planova Izraela zaista bio da protera desetine hiljada Palestinaca na Sinaj na nominalno privremenoj osnovi. Palestinci se plaše da se ponovi ono što oni nazivaju Nakba, ili katastrofa – proterivanje 700.000 Palestinaca 1948. nakon stvaranja Izraela.
Takođe se čini da Egipat ne želi da ponovi iskustvo Libana i Jordana, koji decenijama zbrinjavaju palestinske izbeglice. Al-Al-Sisi smatra da je smeštaj do milion Palestinaca u kampovima u njegovoj zemlji politički rizik koji ne vredi preuzimati.
Neki od propalestinskih protesta koje je on licencirao već su koristili slogane i simbole revolucije arapskog proleća 25. januara 2011. u Egiptu, skandirajući “hleb, sloboda i socijalna pravda”. Al-Sisi treba da kanališe propalestinsko raspoloženje u svoju korist.
Čak i spominjanje masovnog egzodusa čini Al-Sisi nervoznim. Novinska kuća Mada Masr sa sedištem u Kairu suspendovana je na šest meseci i upućena je glavnom tužiocu nakon što je objavila izveštaj o, kako se navodi, planovima za raseljavanje Palestinaca iz Gaze na Sinaju.
Rafa je u sredu otvorio za evakuaciju desetina povređenih Palestinaca i stotina vlasnika stranih pasoša, ali niko ne zna koliko će ta situacija trajati. Štaviše, proces odabira ko može da ode – o kojem su Izrael i Egipat pregovarali u Kataru – je netransparentan. Nacionalne ambasade, izgleda, mogu lobirati da građani pređu granicu, ali nemaju pravo glasa.
Zabrinutost Egipta je da se trenutna “grudva” ne pretvori u lavinu: Al-Sisi je okupio masu tenkova na egipatskoj strani granice da spreči takvu situaciju.
Američki državni sekretar, Antoni Blinken se nada da će se uredan priliv stranih državljana koji napuštaju Gazu nastaviti i da bi to moglo dovesti do oslobađanja još talaca, većeg priliva pomoći, pa čak i humanitarne pauze.
UN su u utorak saopštile da je 59 kamiona koji su prevozili vodu, hranu i lekove ušlo u Gazu preko Rafe, što je najveći konvoj otkako je isporuka pomoći nastavljena 21. oktobra, čime je ukupan broj kamiona dostigao 217. Cilj je dostići 100 kamiona dnevno do kraja nedelje.
Normalan protok pre blokade koju je uveo Izrael bio je 500 do 800 kamiona dnevno, što pokazuje koliko je duboka humanitarna katastrofa.
Izraelski zvaničnici takođe počinju da ističu pomoć koja ulazi u Gazu u tvitovima dizajniranim za međunarodnu potrošnju. Unos goriva, potrebnog za rad opreme za spasavanje, i dalje je zabranjen, ali vodu sada isporučuje Izrael kroz postojeću cev.
U članku u Vašington postu ove nedelje, Blinken je rekao Izraelu da bi bilo u sopstvenom bezbednosnom interesu da dozvoli Egiptu da pošalje više pomoći u Gazu. Napisao je: “Pružanje trenutne pomoći i zaštite palestinskim civilima u sukobu je takođe neophodna osnova za pronalaženje partnera u Gazi koji imaju drugačiju viziju budućnosti od Hamasa – i koji su voljni da pomognu da se ona ostvari. Ne možemo da pronađemo te partnere ako ih je progutala humanitarna katastrofa i otuđeni našom ravnodušnošću prema njihovoj nevolji.”
