Zašto djeluje da se uvijek razbolimo pred praznike ili odmor? Stručnjaci iznijeli teoriju i korisne savjete

Infekcije su se, prema nalazima, češće javljale tokom godišnjeg odmora nego vikendom, a simptomi su bili najizraženiji u prvoj nedelji odmora

Mnogi ljudi jedva dočekaju predah nakon napornih poslednjih nedelja na poslu ili u školi. Kada konačno dođe vreme za opuštanje, umor iznenada preplavi telo, javi se grebanje u grlu i postane jasno da sledi bolest.

Zašto se to, kako se čini, tako često dešava baš pred praznike ili tokom vikenda?

Ova pojava se ponekad naziva “efekat popuštanja“ ili “bolest tokom odmora“, ali se postavlja pitanje da li zaista postoji. Iako se o njoj često govori na internetu i kroz lična iskustva, naučna istraživanja su retka i uglavnom metodološki ograničena.

Zato se postavlja pitanje šta zapravo kaže nauka i kako se može smanjiti rizik od razboljevanja.

Termin “bolest tokom odmora“ prvi su uveli holandski istraživači u studiji iz 2002. godine. On se odnosi na ljude koji se retko razboljevaju tokom radne nedelje, ali češće obolevaju vikendom ili tokom odmora, piše Science Alert.

U istraživanju je učestvovalo 1.893 ispitanika, a oko tri odsto njih prijavilo je da ima ovakvo iskustvo. Najčešći simptomi bili su glavobolja, umor, prehlada i grip, bolovi u mišićima i mučnina.

Infekcije su se, prema nalazima, češće javljale tokom godišnjeg odmora nego vikendom, a simptomi su bili najizraženiji u prvoj nedelji odmora.

Neka istraživanja ukazuju i na to da su moždani udari u određenim grupama češći vikendom nego radnim danima. Iako jasan uzrok nije utvrđen, autori sugerišu da promene u načinu života tokom vikenda mogu igrati ulogu.

Mogući uzroci ove pojave nisu do kraja razjašnjeni zbog nedostatka kvalitetnih istraživanja, ali postoji nekoliko teorija. Tokom odmora ljudi češće putuju i borave u zatvorenim, prepunim prostorima, poput aviona, što povećava izloženost klicama. Putovanja u udaljene krajeve mogu značiti i susret sa sojevima mikroorganizama na koje organizam nema imunitet.

Na odmoru se često konzumira više alkohola, što može oslabiti imuni sistem, a ljudi ponekad izlažu telo naporima na koje nije naviklo, što dodatno predstavlja stres.

Postoji i teorija da nas zauzetost na poslu odvraća od obraćanja pažnje na simptome. Tokom odmora, bolovi u mišićima ili glavobolja postaju uočljiviji i više se ne mogu pripisati radnim obavezama. Međutim, ovakvi zaključci se oslanjaju na sećanja ispitanika, koja mogu biti nepouzdana, a i sama definicija “bolesti tokom odmora“ nije precizna.

Jedna studija iz 2014. godine bavila se takozvanim “glavoboljama popuštanja“. Učesnici koji su redovno patili od migrena vodili su dnevnik nivoa stresa i pojave simptoma. Iako deluje paradoksalno, smanjenje stresa često je prethodilo pojavi migrene, obično u roku od 24 sata, što može objasniti zašto se glavobolje javljaju baš tokom slobodnih dana.

Odnos između stresa i imunog sistema je složen. Stres aktivira simpatički nervni sistem i dovodi do lučenja hormona poput adrenalina i kortizola. Dugotrajan stres održava povišen nivo kortizola, što vremenom slabi odgovor imunih ćelija i povećava sklonost infekcijama.

Kratkoročno, međutim, adrenalin i kortizol mogu privremeno ojačati određene aspekte imunog odgovora i ublažiti bol zahvaljujući antiinflamatornom dejstvu kortizola. Kada akutni stres prestane, na primer tokom odmora, ovaj privremeni “štit“ nestaje, pa se simptomi poput glavobolje i bolova u mišićima lakše ispoljavaju.

Iako još mnogo toga nije poznato, poznato je da redovna fizička aktivnost, dovoljno sna i uravnotežena ishrana, čak i u periodima velike zauzetosti, mogu doprineti jačanju imuniteta.

Jedno finsko istraživanje koje je obuhvatilo više od 4.000 fizički neaktivnih javnih službenika pokazalo je da su oni koji su započeli redovno, naročito intenzivnije vežbanje, ređe koristili bolovanje od onih koji su ostali neaktivni.

S obzirom na povezanost hroničnog stresa sa brojnim hroničnim bolestima, preporučuje se i aktivno upravljanje stresom na radnom mestu. Postoje snažni dokazi da meditacija, svesna pažnja i tehnike opuštanja mogu pomoći u smanjenju stresa.

Tokom odmora, moguće je i dodatno smanjiti rizik od respiratornih infekcija kako bi se u odmoru u potpunosti uživalo. Preporučuje se ažuriranje vakcinacija protiv gripa i kovida, kao i preduzimanje mera predostrožnosti, poput nošenja zaštitne maske tipa N95 u avionima i na aerodromima.

Objektiv.rs