Nova analiza podataka koje je sakupila Nasina misija nazvana „Kasini”, koja je kružila oko planete između 2004. i 2017. godine, došla je do novih podataka starosti Saturnovih prstenova, među kojima je i onaj o tome – kada bi mogli da nestanu. Sva istraživanja su objavljena u tri studije tokom maja.
Naš solarni sistem i njegove planete nastali su pre otprilike 4,6 milijardi godina, a naučnici su dugo raspravljali o starosti i poreklu Saturnovih prstenova.
Neki astronomi tvrde da svetli, ledeni prstenovi moraju biti mlađi od očekivanog jer nisu erodirani i potamnjeni interakcijama s meteoroidima tokom milijardi godina.
Podaci iz misije „Kasini” koji su doveli do novih otkrića, objavljeni su 15. maja 2023. godine u časopisu Ikarus, koji podržava teoriju o Saturnovim prstenovima.
Dodatne studije objavljene su 12. maja u časopisu Science Advance.
„Naš zaključak je da su Saturnovi prstenovi relativno mladi – prema astronomskim standardima, imaju samo nekoliko stotina miliona godina. Ako pogledate Saturnov satelitski sistem, postoje i druge naznake da se tamo dogodilo nešto dramatično u poslednjih nekoliko stotina miliona godina. Ako Saturnovi prstenovi nisu stari kao planeta, to znači da se nešto dogodilo kako bi se formirala njihova neverovatna struktura, a to je vrlo uzbudljivo proučavati”, rekao je Ričard Durisen, profesor astronomije na univerzitetu „Indijana Blumington”.
Istraživači veruju da se sedam prstenova Saturna formiralo još u doba dok su dinosaurusi hodali Zemljom. Saturnovi prstenovi uglavnom se sastoje od leda, a samo mali procenat pripada kamenoj prašini koju u svemiru stvaraju razbijeni fragmenti asteroida i mikrometeoroidi.
Komadići, slični zrncima peska, sudaraju se s česticama u Saturnovim prstenovima i stvaraju plutajuće krhotine dok materijal prstena kruži oko planete. Uočeno je da prstenovi gube mnogo tona mase u sekundi, što znači da im nije preostalo puno vremena, sa aspekta astronomije.
Kako se navodi u nedavnim istraživanjima Saturnovi prstenovi bi mogli da postoje još nekoliko stotina miliona godina.
Tokom 13 godina, „Kasinijev” analizator kosmičke prašine sakupio je 163 komada „prašine” koja potiču izvan Saturnovog sistema. Prstenovi su bili iznenađujuće „čisti“, što je sugerisalo da nisu bili sposobni da akumuliraju višak kosmičke prašine.
U međuvremenu, kako se meteoroidi infiltriraju u prstenove, oni guraju materijal unutar prstenova Saturna velikom brzinom. Tako prstenovi gube ogromnu masu u sekundi, što znači da prstenovima nije preostalo mnogo vremena, mišljenje je astronoma. Istraživači procenjuju da će prstenovi postojati još najviše nekoliko stotina miliona godina.
Trajne misterije
„Pokazali smo da masivni prstenovi poput Saturnovog ne traju dugo. Može se spekulisati da su relativno slabašni prstenovi ostaci prstenova koji su nekada bili masivni poput Saturnovog. Možda će neko vreme u ne tako dalekoj budućnosti, astronomski govoreći, nakon što se Saturnovi prstenovi sruše, više ličiti na retke prstenove Urana“, rekao je Pol Estrada, naučnik u Nasinom istraživačkom centru Ejms u Mauntin Vjuu u Kaliforniji i koautor sve tri studije.
Pretpostavlja se da su tamni prstenovi oko Neptuna i Urana nekada bili veći i svetliji, kao što su danas Saturnovi prstenovi.
Naučnici još ne znaju sa sigurnošću šta je stvorilo Saturnove prstenove, ali moguće je da je gravitacijska nestabilnost uništila neke od ledenih prstenova koji kruže oko džinovske planete, stvarajući dovoljno materijala da se oni povuku.
„Ako uspemo da otkrijemo šta se dogodilo u tom sistemu pre nekoliko stotina miliona godina da bi se formirali prstenovi, možda ćemo otkriti zašto Saturnov mesec Enceladus izbacuje iz svojih dubokih okeana oblake vode, leda, pa čak i organskog materijala“, rekao je. Možda bismo čak završili pronalaženjem gradivnih blokova samog života na Enkeladusu”, zaključio je profesor Durisen.
