Prema ovim podacima, bruto bilansna aktiva u bankarskom sektoru Republike Srpske u prvom kvartalu ove godine je manja za dva odsto u odnosu na kraj prošle godine, kada je iznosila 10,1 milijardu KM.
“Bruto bilansna aktiva je krajem godine bila 10,07 milijardi KM, dok je krajem marta iznosila 9,82 milijarde KM. Sve banke su sa 31. martom 2023. godine iskazale neto dobit u ukupnom iznosu od 56 miliona KM, koja je za 44 odsto veća u odnosu na isti period u 2022. godini”, stoji u ovim podacima.
Ukupni depoziti iznose 7,3 milijarde KM i za 3,8 odsto su manji u odnosu na kraj 2022. godine, kada su bili 7,6 milijardi KM.
“Depoziti pravnih lica iznose 3,1 milijardu KM, od čega se 1,2 milijarde KM (40 odsto) odnosi na depozite privatnih društava. Depoziti fizičkih lica iznose 4,2 milijarde KM, od čega se 1,7 milijardi KM (41 odsto) odnosi na oročenu štednju stanovništva.
Ukupni bruto krediti iznose 5,9 milijardi KM i za jedan odsto su veći u odnosu na kraj 2022. godine (5,8 milijardi KM).
“Krediti pravnih lica iznose tri milijarde KM, od čega se dvije milijarde KM (68 odsto) odnosi na kredite privatnim društvima. Krediti fizičkih lica iznose 2,9 milijardi KM, od čega se 1,8 milijardi (62 odsto) odnosi na potrošačke kredite. Stopa NPL-a (udio nekvalitetnih kredita) u ukupnim bruto kreditima iznosi 3,6 odsto i smanjena je u odnosu na kraj prošle godine, kada je iznosila 3,7 odsto”, navodi se u izvještaju Agencije za bankarstvo RS.
Što se tiče mikrokreditnog sektora, pozitivan finansijski rezultat MKO sektora na datum 31. mart 2023. godine iskazan je u ukupnom iznosu od 20 miliona KM, naspram šest miliona KM koliko je bilo u istom periodu prošle godine.
“Ukupni bruto krediti iznose 468 miliona KM i za četiri odsto su veći u odnosu na kraj 2022. godine kada su iznosili 451 milion KM. Krediti bez kašnjenja u otplati iznosili su 453 miliona KM ili 96,8 odsto ukupnih kredita. Dospjela potraživanja iznosila su 2,2 miliona KM ili 0,5 odsto ukupnih kredita”, stoji u izvještaju.
Saša Grabovac, predsjednik Udruženja ekonomista Republike Srpske SWOT, rekao je za “Nezavisne novine” da je neto dobit bankarskog i mikrokreditnog sektora povećana jednim dijelom zbog podizanja kamata.
“Takođe, vidjeli smo da su povećani iznosi naknada u skoro svim bankama pa je i to uticalo na veću neto dobit u bankarskom i mikrokreditnom sektoru u Republici Srpskoj. Jedan od razloga je taj što je mali broj nenaplativih kredita, što je doprinijelo tome da bude veća neto dobit”, naglasio je Grabovac.
Marko Đogo, dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, istakao je da su ovo pozitivni podaci za finansijski sektor, koji je jedan od bitnijih u privrednom sektoru Republike Srpske.
“Vidjećemo kakvo će stanje biti do kraja godine jer je ovo samo prvi kvartal, ali mislim da u dobiti banaka i mikrokreditnih organizacija nije mnogo učestvovalo podizanje kamata, ali i naknada i taksa u bankama koje su poskupjele. Moguće je da je inflacija uticala na povećanu dobit, ali i ona se polako smanjuje pa ćemo vidjeti dalje kakva će biti situacija”, zaključio je Đogo.
Inače, prema podacima od kraja prošle godine, bankarski sektor Republike Srpske čini osam banaka, sa mrežom od 280 organizacionih jedinica i 2.946 zaposlenih.
Mikrokreditni sektor Republike Srpske sa stanjem na 31. decembar 2022. godine čini 14 MKO, sa preko 189 organizacionih dijelova, te su zapošljavale ukupno 660 radnika.
