Zapadni eksperti s oduševljenjem i strahom prate informacije o strelovitom napretku kineskog ChatGLM-a.
Još prije tri meseca Harvard International Review objavio je ekstenzivnu analizu “Nepripremljeni svet: Kina, međunarodna scena, i budućnost AI” u kojoj upozoravaju kako trka u razvoju veštačke inteligencije otvara pitanje kako će je koristiti autoritarni režimi, a posebno Kina.
Analitičare nije toliko impresioniralo odnosno zabrinulo to što se i Vladimir Putin duboko naklonio revoluciji AI rečima “ko god postane lider u ovoj sferi postaće vladar sveta” jer je objektivno Rusija daleko od dosega niza kineskih kompanija za koje je trenutno nejasno jesu li možda naprednije nego zapadne, piše Juatnji list.
Niko pri tome ne zna šta bi moglo da znači značajno kašnjenje u razvoju AI. Pojavljuju se različite informacije o tome koliko su napredni kineski ‘jezični modeli‘, a sve ih je više koje ukazuju na to da su prema više kriterijuma uspešniji nego trenutno najnaprednije zapadno rešenje (GPT-4).
Na društvenim mrežama mogu se pronaći informacije prema kojima je kineski ChatGLM nadmašio GPT-4.
Iako eksperti navode kako ovu informaciju treba dodatno proveriti, očigledno je kako veruju da ima značajnu težinu. Reakcije na kineske uspehe u razvoju veštačke inteligencije sežu od oduševljenja naučnim postignućima do duboke političke zabrinutosti.
Pojedini naučnici čak tvrde kako su ljubomorni na kineske zbog njihovih uspeha i organizovanosti. Zanimljivo je i njihovo upozorenje kako se u kineskom slučaju ne radi o otvorenim (open-source 7B/13B modelima) nego moćnim zatvorenim verzijama 130B modela.
Ako su tačne teze Harvard International Review, kao i Putinovo proročanstvo o vladanju svetom uz pomoć AI, onda su tablice s testiranjima ‘jezičnih modela‘ tj. pojedinih rešenja veštačke inteligencije, a koje nam otkrivaju da vrh drži kineski ChatGLM2, vrlo intrigantne tj. zabrinjavajuće za Zapad.
Znači li to da je lista prestiža u rešenjima veštačke inteligencije zapravo svojevrsna lista odnosa snaga u budućem međunarodnom poretku?
Evo šta je još pre nekoliko meseci pisao Harvard International Review, i to u trenucima dok je ChatGPT bio nadmoćan kineskim rešenjima:
“Kineski razvoj veštačke inteligencije jako je zabrinjavajući za SAD; neki u Sjedinjenim Državama vide takmičenje zemalja kao takmičenje između demokratije i autoritarizma – osećaj koji jako podseća na Hladni rat – u kojem bi kineska dominacija mogla da predstavlja izazov američkoj prominenciji na svetskoj sceni, pa čak i liberalnom međunarodnom poretku s pripadajućim pravima i prioritetima. Veštačka inteligencija može uveliko ojačati ekonomsku i vojnu moć, a time i politički uspon; Očekuje se da će veštačka inteligencija globalnoj ekonomiji doprineti sa 17,5 triliona američkih dolara do 2030. Stoga bi vojni napredak podstaknut veštačkom inteligencijom bio neprocenjiv u nadmašivanju rivala“.
Obratite pažnju da su Kinezi trenirajući ‘jezične modele‘ na kineskom jeziku navodno pretekli kompanije iz Sjedinjenih Država, a trening na kineskom daje njihovom uspehu dozu mističnosti.
Može se pretpostaviti da u Sjedinjenim Državama ovih dana nakon višedecenijske tehnološke dominacije vlada nešto što bismo mogli da nazovemo iznenadnom tehnološkom panikom; Kinezima tradicionalno prete raznoraznim sankcijama, a radi se o potencijalno daleko većem tržištu na kojem je već sada ima razvijeno vrlo konkurentno AI rešenje.
Simbolično rečeno: u američkim bezbednosnim institucijama pale se crvena svetla, pogotovo jer se do pre samo nekoliko meseci predviđalo kako će liderstvo Amerike u AI još dugo ostati neupitno. Bilo je to veliko podcenjivanje kineskih organizacijskih sposobnosti, investicijskih kapaciteta, jasnog fokusa i činjenice da njihovi studenti dominiraju na listama međunarodnih takmičenja.
Hoće li veštačka inteligencija Kine biti ta koja će pisati istoriju sveta 2023-2050?
“Elementi kineske autoritarne države čine veštačku inteligenciju osetljivijom na korišćenje koje Zapad smatra ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava. Na primer, ograničena zaštita podataka u Kini dopušta pristup velikoj količini podataka. Prikupljanje podataka podstaknuto veštačkom inteligencijom moglo bi uveliko doprineti kineskom sistemu društvenog kreditiranja koji je u povoju, koji je objavljen u novembru 2022. kao nacrt zakona, ali u velikoj meri i dalje stagnira. Mnogi tvrde da je sistem u suprotnosti s običajnim međunarodnim pravom, a Zapad ga smatra teškim kršenjem ljudskih prava i masovnim gubitkom privatnosti, slobode i pravde, iako Kina to poriče. Osim toga, korišćenje veštačke inteligencije za dalje povećanje nadzora interneta i javnih područja dalo bi kineskoj vladi značajan uvid u pojedinačne obrasce i informacije, pospešujući cenzuru, prikupljanje podataka i kontrolu“, upozoravao je Harvard International Review uz poprilično dramatično upozorenje:
“Takođe postoji mogućnost da će Kina da monopolizuje razvoj veštačke inteligencije u preduzeću u državnom vlasništvu (SOE), što bi ga u potpunosti stavilo pod kontrolu kineske vlade. Državna preduzeća, koja čine najmanje 23 posto kineskog BDP-a, igraju ključnu ulogu i u kineskoj ekonomiji i u sposobnosti vlade da zadrži vlast nad zemljom”.
Ne treba ni u jednom trenutku zaboraviti kako se ovakve ili slične opasnosti u korišćenju veštačke inteligencije mogu razviti i na Zapadu.
Zasebna je priča veštačka inteligencija i njeno korišćenje u ratu. Tu tema tek postaje zastrašujuća. Koliko uopšte znači to što je 60 država (uključujući Kinu i SAD) već potpisalo izjavu o odgovornom korišćenju “vojne veštačke inteligencije”.
To je izjava koja nema zakonsku težinu niti težinu međunarodnog ugovora te tek pokušava da adresira verovatno jedno od najozbiljnijih pitanja za budućnost čovečanstva, piše Jutarnji list.
treći svjetski rat će dobiti mašine a izgubiti ljudi