Šef CIA Vilijam Berns i čelnik britanske obaveštajne službe Ričard Mur su izašli iz uobičajene tajnosti delovanja svojih službi.
Oni su to učinili želeći da stave do znanja da je za vrednosti i interese liberalne demokratije Zapada sada, u promenjenom svetu, od presudne važnosti da se izbore s pokušajem Rusije da zavlada bar delom Ukrajine i da se sučele s glavnom pretnjom-Kinom
Kina je u velikom ekonomskom, tehnološkom i vojnom usponu i želi da po svome preuredi svetski poredak, kažu Berns i Mur koji je prvi put progovorio u javnosti, dajući intervju briselskom portalu “Politiko”.
Berns je u izlaganju diplomatsko-obaveštajnoj eliti u britanskom institutu Dičli (Ditchley) istakao veliku važnost tesne saradnje CIA i MI6 i naglasio da je “doba posle hladnog rata potpuno okončano” i rekao da oni sada zajedno sa svojim saveznicima i partnerima treba da budućim pokolenjima zajamče “svet koji će biti slobodan, otvoren, bezbedan i svet boljitka”.
“Uspeh u tome zavisi od toga kako ćemo se izboriti s tri izazova…prvi je strategijsko suparništvo s ambicioznom i narastajućom Kinom, kao i Rusijom koja nas stalno podseća na to da sile koje gube moć mogu biti razorne baš kao i one u usponu”, predočio je šef CIA.
“Drugi izazov su”, navodi Berns, “nevolje bez pasoša, poput klimatskih kriza i svetskih pandemija, koje su mimo dosega bilo koje zemlje i postaju sve zaoštrenije i od važnosti po život i opstanak”.
Slično viđenje stanja i problema sveta je dao i Mur, a obojica upozoravaju da je takođe veliki treći izazov svetu “tehnološka revolucija koja menja naš način života, rada, borbe i konkurencije” i ukazuju posebno na velike nedoumice i strepnje od nekontrolisane primene veštačke inteligencije.
“A to sobom nosi takve mogućnosti i opasnosti kakve još nismo dojmili”, ukazao je Berns, naglašavajući da tri izazova sobom nose i sukobe, kao i neminovnost svetske saradnje, ali i veliko suparništvo u ovladavanju tehnološkom revolucijom.
Čelnik MI6 i šef CIA su saglasni da je “neposredni i najžešći geopolitički izazov po međunarodni poredak invazija Vladimira Putina na Ukrajinu”.
Mur kaže da nedoumice oko zasad malo uspešne ukrajinske kontraofanzive protiv ruskih snaga i strah od ruskog protivnapada treba razumeti i tako da je “to težak poduhvat i ukrajinski zvaničnici i vojnici ne uzmiču…a Rusi su postavili odbranu koju je jako teško slomiti”.
Mur tu dopušta i mogućnost mirovnih pregovora, kaže da “niko ne želi da ponizi Putina i veliki ruski narod…većina sukoba se i završava pregovorima, ali o tome treba da odluči Ukrajina, a ne mi”.
On ponavlja da je stav zapadnih saveznika i pomagača Ukrajine to da Kijev ipak pregovara s položaja snage.
Berns, koji je bio i američki ambasador u Moskvi, ističe da je “preko dve decenije proveo pokušavajući da razume i suprotstavi se zapaljivoj smeši osećanja nepravde, ambicije i nesigurnosti koju je u sebi nosio Putin”.
“Ali sam izvukao i pouku”, kazao je on, “da se ne sme potceniti Putinova opsednutost da kontroliše Ukrajinu jer je smatrao da bez toga Rusija ne može biti velika sila, a on veliki ruski vođa”.
Šef CIA podvlači da su “Ukrajinci pokazali da neće uzmaći, isto kao i mi svi koji podržavamo Ukrajinu”.
