Videli smo osam generacija tokom navedenog perioda i svaki od predstavljenih modela je bio poseban na svoj način, od onih za šire narodne mase pa sve do specijalnih izdanja za profesionalni i amaterski auto-moto sport. Američki proizvođač je isporučio više od dva miliona primeraka, što je u svetu egzotičnih sportskih četvorotočkaša neverovatna svrha, pa mnogi veruju da je Corvette od prvog dana bila osuđena na uspeh.
Ali, malo ljudi zna koliko su počeci bili teški i da je malo falilo da nestane sa tržišta posle svega dve godine proizvodnje. Ovo je kratka istorija Corvette tokom 1953. i 1954. godine…
Istorija omiljenog američkog sportiste je zapravo započela posle Drugog svetskog rata kada je glavni stilista General Motorsa Harli Erl primetio veliki broj američkih vojnika kako uvozi evropske sportske automobile. Nijedan od njih se nije zvanično prodavao „preko bare“, ali se vremenom mogao primetiti i solidan broj modela konstruisanih od strane Jaguara, Triumpha, MG-a, Alfe Romea i ostalih evropski brendova.
Vremenom su se priključile i američke firme, pa je Nash postigao saradnju sa britanskom firmom Austin 1951. godine i krenuo da prodaje model Nash Healey. Erl je smatrao da bi General Motors trebalo da ponudi svog predstavnika, ali je dosta puta dobijao negativan odgovor. Razlog je uvek bio isti, pa iako su spomenuti evropski brendovi odjednom postali popularni, i dalje su privlačili jako malo kupaca za firmu koja se bavila sa masovnom proizvodnjom kao što je General Motors.
Erl konačno uspeva u svom planu, ali je odobren toliko mali budžet da je sportista morao da deli mnogo toga sa već postojećim modelima. To će se pokazati kao veliki problem, pošto je šasija bila daleko teža. posebno u poređenju sa rivalima, a mehanika uglavnom zastarela. Da bi se uštedelo na masi, odluka je pala da školjka bude razvijena od tada revolucionarnog materijala „fiberglas“ (plastična školjka ojačana staklenim vlaknima). I pored toga, Corvette će biti težak čak 1.310 kilograma.
Automobil koji će kasnije da postane Corvette je debitovao 1953. godine kao koncept pod imenom EX-122. Ponuda je trebalo da se zasniva na kupeu, kabrioletu i takozvanom „fastbeku“ sa produženim krovom. Sve tri konfiguracije su predstavljene, ali je samo kabriolet ušao u serijsku proizvodnju.
Dobio je ime Corvette po istoimenoj vrsti brodova i pojavio se u izložbeno-prodajnim salonima po ceni od 3.513 američkih dolara (oko 38.795 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Međutim, malo ko je bio oduševljen, a spomenuta mana sa masom je bila tek početak problema. Naime, kako je Corvettu pravio Chevrolet, tako je u izboru postojao samo motor sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji (svi oni koji su želeli V8, morali su da izaberu skuplji Pontiac).
Razvijao je 150 konjskih snaga iz radne zapremine 235 kubnih inča (3,9 litara), a jedini Chevroletov menjač u spomenuto vreme koji je mogao da podnese obrtni momenat takvog motora je bio dvostepeni automatik. Performanse su bile razočaravajuće u poređenju sa konkurencijom, pošto je ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo 11,2 sekunde, a maksimalna brzina 173 km/h.
Svi primerci su se ručno sklapali, uz samo dostupnu belu boju i nepostojeću opremu, a to se odrazilo i na prodaju. Iako je Chevrolet planirao da proda deset hiljada jedinica spomenute godine, samo 300 kupaca se odlučilo za ovog sportistu.
Godina 1954. nije bila mnogo bolja i prodaja je iznosila 3.640 jedinica, od čega su većinu zapravo činili neprodati primerci od godinu dana ranije. Chevrolet se nadao privući više kupaca zahvaljujući tri nove boje (plava, crvena i crna) kao i crveno-belim enterijerom.
Druga u nizu razočaravajućih godina je trebalo da bude kap koja je prelila čašu i izvori kažu da je Chevrolet aktivno planirao da ugasi Corvette posle 1954. godine. Međutim, baš u to vreme Ford je predstavio svoj model Thunderbird, koji se doduše više razlikovao nego što je bio sličan. Takođe je bio dvosed, ali je imao školjku od čelika i veliki V8 motor od prvog dana. Bio je namenjen sporijem krstarenju i pokazao se prodajnim uspehom od prvog dana.
Chevrolet nikako nije mogao da prizna poraz od direktnog rivala Forda, što je Corvetti dalo drugu šansu. Zaposlen je čuveni inženjer Zora Arkus-Duntov, a ovaj je spremio V8 motor i manuelni menjač za 1955. godinu. Iako je prodaja pala na samo 700 jedinica, belgijski inženjer će nastaviti da modifikuje i nudi moćniju mehaniku do te mere da je popularnost eksplodirala do kasnih pedesetih godina.
Pomoglo je i učešće u profesionalnom auto-moto sportu, kako kod kuće, tako i u Evropi i legenda je definitivno rođena. Od tada Corvette važi za ultimativni američki sportski automobil i dobija pohvale širom sveta. A njen neočekivani spasilac nije bio General Motors, pa ni Zora Arkus-Duntov već glavni rival Ford…
Zoran Tomasovič
Autorepublika.com
