Jedna od popularnijih tema u našoj sekciji zanimljivosti dana je bila ona na račun modela FSO Polonez. Bio je veoma čest na našim putevima i mnogi ga smatraju automobilom koji je modernizovao automobilsku industriju Poljske. Više o njemu možete da pročitate ovde.
Tada smo spomenuli da je firma Fabryka Samochodów Osobowych (Fabrika Putničkih Automobila) ili FSO osnovana u Varšavi 1950. godine i u početku pravili sovjetski model GAZ Pobeda pod licencom.
Zatim je usledio i domaći model Syrena, koji nije bio veliki prodajni hit, pa se FSO odlučio obratiti strancima za pomoć.
Put će ih navesti u Italiju gde je Fiat bio voljan prodati licencu svakome ko je bio spreman da je kupi. Među njima je bila i naša Zastava, a Fiat i vlada Poljske su potpisali ugovor o saradnji 1965. godine. Spomenuti Polonez će da debituje tek 1978. godine tako da on svakako nije bio prvi, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na pionira saradnje između Fiata i Poljske. To je model 125p ili kako je u našem narodu poznatiji pod nadimkom Pezejac.
Fiat je poslovao u ovoj državi još od 1934. godine i prodavao svoje modele pod licencom, ali u posleratnoj komunistoj Poljskoj je postojao samo jedan automobilski brend, i to spomenuti FSO. Ovaj put je potpisan sporazum koji je sadržao plan, u skladu s čijim slovom, bi Italijani ponudili svoj model 125 i njegova tehnička rešenja, ali ne sa modernom mehanikom, već onom iz penzionisanog modela 1300/1500 (ili kako ga poznajemo kao „Tristać“).
S druge strane, FSO bi obavljao proizvodnju i prodavao ga samo u državama gde se Fiat 125 nije takmičio. Novitet je dobio ime Polski Fiat 125p i fabrika u Varšavi će morati da bude jako modernizovana da se spremi serijska proizvodnja.
Dizajnerska sličnost između modela po imenu 125 i 125p je bila očigledna na prvi pogled. Prednji deo su odlikovala četiri fara, s nešto drugačijom maskom hladnjaka dok je zadnji deo imao nešto veću signalnu grupu. Bio je dugačak 4,2 metra, uz širinu od 1,6 metara i visinu od 1,4 metra, a masa je iznosila tek 970 kilograma.
Kao što smo spomenuli, sličnost je prestajala na račun mehanike pošto je poljska verzija imala sasvim drugačije ogibljenje, kočnice i motore. U samom početku kupac je mogao da bira samo 1,3-litarski benzinac sa 60 konjskih snaga, da bi nešto veći 1,5-litarski benzinac sa 75 „grla“ stigao dve godine kasnije.
Menjač je bio četvorostepeni manuelni. Zanimljivo je da je 125p imao diskove na sva četiri točka što je bilo veliko unapređenje u poređenju sa italijanskim rođakom. Serijska proizvodnja je zakazana za 1967. godinu i 125p se nudio kao limuzina sa četvoro vrata, karavan sa petoro vrata i na kraju mali pikap kamionet. Karavan je bio specijalno razvijen u Poljskoj pošto Fiat nije nudio takvo izdanje svog modela.
Za svoja vremena, model 125p je bio sasvim zadovoljavajući automobil, posebno ako bi se kupac odlučio za opcioni 1,5-litarski motor. On je omogućavao ubrzanje od nule do 100 km/h za manje od trinaest sekundi i maksimalnu brzinu od 150 km/h.
Mnogi će reći da nije bio udoban kao italijanski Fiat 125, kao i da nije imao precizno ponašanje u krivinama, a FSO će se pravdati da su takve izmene morale biti urađene zbog lošijeg kvaliteta puteva u Poljskoj u poređenju sa Italijom.
Kasnije ćemo moći da vidimo i 125p na stazama sa specijalnim izdanjima kao što su Monte Carlo (Fiatov 1,6-litarski benzinac sa 98 konjskih snaga) i Akropolis (takođe Fiatov 1,8-litarski benzinac sa 103 „grla“), ali je jako malo njih završilo na ulicama i uglavnom su služili za profesionalni auto-moto sport.
Polski Fiat 125p će se jako malo promeniti tokom svoje istorije. Jedina dizajnerska izmena je „otpadala“ na plastičnu masku hladnjaka umesto hromirane, a vremenom je i enterijer dobio dosta plastičnih detalja. Nakon što je licenca Fiata istekla 1983. godine, automobil se prodavao pod oznakama FSO 1300/1500 i FSO 125p.
Zanimljivo je da se sklapao i u Kragujevcu i u bivšoj Jugoslaviji se originalno zvao Zastava 125p, ali smo ga svi pamtili pod nakimkom „Pezejac“ zbog slova „PZ“ (Polski/Zastava).
Konačan kraj je stigao sredinom 1991. godine nakon 1.445.689 proizvedenih jedinica. Njegova zamena, model Polonez je debitovao još 1978. godine, ali će se dva modela paralelno proizvoditi narednih trinaest godina.
Fiat 125p je takođe uspeo da dobije prodajni rat protiv svog naslednika koji je privukao 1.061.807 kupaca. Oba modela su svakako igrala veliku ulogu u istoriji voznog parka u istočnom bloku i zbog toga zaslužuju svoje mesto među legendama.
Zoran Tomasović
Autorepublika.com