Mercedes ima A Klasu, BMW se može pohvaliti sa Serijom 1, a najdalje je otišao Audi sa svojim modelom A1. Ali pre više od četiri decenije, kvalitet i luksuz su se merili „na kilo“, kako u Sjedinjenim Američkim Državama tako i u Evropi, sve dok naftna kriza nije naterala kompanije da krenu u drugom pravcu.
Početkom sedamdesetih godina prošlog veka najmanji model u ponudi Mercedesa je bio W114 ili kako je u našem narodu poznatiji pod nadimkom Minika.
W114 se smatrao prethodnikom današnje E Klase sa dužinom od 4,7 metara, ali nemački gigant nije imao problema s tim, sve dok je prodaja bila zadovoljavajuća. Međutim, svet je pogodila naftna kriza 1973. godine nakon što je OPEC odlučio da prestane za izvozom „crnog zlata“ u zapadni svet, a ovom odlukom su najviše bili oštećeni premijum proizvođači.
Naravno, Mercedes je imao štedljive dizele, ali ipak pričamo o vremenima kada su asocijacije za ovu tehnologiju bili oblak dima, neprijatan miris i izuzetno slabe performanse. Postalo je jasno da premijum proizvođači moraju da se prilagode vremenima ako žele da prežive.
Rad na „baby Mercedesu“ je započeo 1975. godine. Posao je poveren legendarnom Italijanu po imenu Bruno Saki i bio je zaslužan za većinu modela nemačkog giganta u navedenom periodu. Ideja zapravo i nije bila toliko nova i Mercedes će potrošiti preko 600 hiljada evra u današnjoj vrednosti novca tokom sedamdesetih godina da napravi uspešni globalni automobil.
Čelnici kompanije će kasnije reći da je „baby Mercedes morao biti pravi Mercedes, ali i dalje ne kao umanjena S Klasa“. Slična strategija će kasnije biti korišćena i na ostale modele brendova čime je dobijena jedna od prvih ponuda gde su svi modeli delili korporativni dizajn.
Ali dizajn je zapravo bio u drugom planu i glavni posao inženjera je bio da izvuku maksimalnu moguću ekonomičnost vozila. S obe strane okeana su predstavljena državna pravila na račun potrošnje, pa je tako manji model omogućavao Mercedesu da i dalje proizvodi dosta velikih S Klasa sa osam (pa i više) cilindara ispod haube.
Zvanična oznaka mališana je bila W201, ali ga je svet poznavao pod imenom 190. Bio je najmanji moderni Mercedes sa dužinom od 4,4 metra, mada masa od 1.300 kilograma jeste bila veća od drugih modela u kategoriji. Ali Mercedes kao Mercedes, morao je da pruža dosta opreme, bezbednosti, izolacije od buke i sličnih karakteristika pa se manja brojka i nije mogla očekivati.
Inženjeri su uspeli da izvuku planiranu potrošnju zahvaljujući aerodinamičnosti pošto je otpor vazduha iznosio samo 0,34. Mehanička ponuda je startovala sa pomalo zaboravljenim 2,0-litarskim benzincem sa 89 konjskih snaga, ali tokom godina najpopularnijim će se pokazati onaj radne zapremine 2,3 litre. Razvijao je 182 konjske snage i oslobađao maksimalnu brzinu od 230 km/h. Tu su bila i tri dizela, a izbor menjača se svodio na četvorostepeni i petostepenim manuelni i četvorostepeni automatski. Premijera je zakazana za Sajam automobila u Parizu 1982. godine.
Dok su štedljivi motori činili najveći deo prodaje modela 190, Mercedes nije zaboravio ni na one konfiguracije visokih performansi za takmičenje u profesionalnom auto-moto sportu. Konkretno, nemački gigant je želeo da se oproba u tadašnjoj seriji turističkih vozila DTM, gde je dominirao veliki rival BMW M3.
Predstavljena su dva modela Evolution, pripremljena radi homologacije, od čega je ovaj drugi bio najmoćniji sa 232 konjske snage i brzinom od 250 km/h. Spomenućemo da je 190 postavio rekord na čuvenoj italijanskoj stazi Nardo 1983. godine kada je vožen 50 hiljada kilometara pri prosečnoj brzini kretanja od 247 km/h.
Kupci nisu krili oduševljenje kako je Mercedes uspeo da prenese paket sa većih modela i na 190. Pokazao se posebno udobnim, tihim i dinamičnim pri vožnji u svim uslovima. Serijska proizvodnja će trajati od modelske godine 1983. do 1994. i u tom periodu, model 190 će privući nešto manje od 1,9 miliona kupaca.
Nudio se samo kao limuzina sa četvoro vrata i sa izuzetkom usavršavanja bezbednosnih mera i novih motora, jako malo se promenio kroz istoriju. Zameniće ga prva generacija modela C Klase koja se, kao što znamo, proizvodi do današnjeg dana.
Skoro tri decenije od kada je penzionisan, 190 je i dalje veoma popularan širom sveta i uživa u velikom poštovanju. Modeli visokih performansi Evolution svakako privlače najviše pažnje, ali nije retkost da vidimo i onaj bazni 190 u svakodnevnoj upotrebi. To dovoljno govori o njegovom karakteru i načinu na koji je u potpunosti promenio gradske premijum automobile.
Samim tim, ovaj sedan je svakako velika legenda, i to ne samo za Mercedes, već za celokupnu industriju proizvodnje automobila.
Zoran Tomasović
Autorepublika.com
