Zlatni hodnici palate Luksemburg u Parizu bili su svedoci brojnih inspirativni govora i trenutaka, tokom poslednjih 200 godina, koliko je ovo zdanje bilo domaćin francuskim senatorima i drugim parlamentarcima.
Međutim, trenutak koji se svakako izdvaja pripada Klodu Malheretu i njegovoj žestokoj kritici američkog predsednika Donalda Trampa, prenosi kanadski portal CBC News.
Malheret (75) lekar i advokat koji je ranije vodio Lekare bez granica, postao je poznat širom sveta u martu sa osmominutnim govorom koji je preveden i koji je na društvenim mrežama imao desetine miliona pregleda.
On je “raskrinkao” američkog predsednika, nazivajući ga “izdajnikom” Zapada i pretnjom po evropsku bezbednost.
“Poruka Trampa je da nema svrhe biti njegov saveznik, jer vas on neće braniti. Nametnuće vam veće carine nego svojim neprijateljima i pretiće da oduzme vaša teritorija. Evropa stoji sama”, odjekivale su Malheretove eči iz ukrašenih prostorija.
On je pozvao evropski kontinent da ubrza vojnu pomoć Ukrajini kako bi odbila rusku invaziju i brzo izgradi vojsku, da bi se nadoknadila Trampova nezainteresovanost.
Nekoliko nedelja nakon ovog govora, vojni i bezbednosni razvoj događaja na kontinentu ubrzao se vrtoglavom brzinom. I dok je Malheretov glas bio samo jedan od mnogih koji su iznosili takve stavove, on je u intervjuu za CBC News rekao da oseća određenu utehu jer možda njegove reči pomažu u motivaciji za najveći program naoružanja koji Evropa vidi u poslednjih nekoliko decenija.
Atlantski savez je u velikoj opasnosti
“Evropljani izlaze iz negacije. Poruka za francuski narod je vrlo jednostavna. Verovatno ćemo morati da branimo Ukrajinu sami. A druga poruka je da je Atlantski savez u velikoj opasnosti”, rekao je on.
Prošle nedelje, Tramp je ponovo, netačno, optužio Ukrajinu za početak rata sa Rusijom i nastavio da tvrdi da predsednik Vladimir Putin želi mir, dok su ruski napadi na ukrajinske gradove postali intenzivniji.
Dok evropski lideri i dalje pokušavaju da promene Trampovo mišljenje, oni su takođe preduzeli značajne korake u naoružavanju. Evropska unija kaže da planira da prikupi odmah 150 milijardi evra za kolektivnu odbranu. Mnoge zemlje su najavile uvođenje sopstvenih mera.
Poljska formira armiju od pola miliona vojnika. Francuska planira da izgradi novu generaciju nosača aviona i započela je razgovore o mogućem proširenju svog nuklearnog štita i na druge zemlje. Nemačka je odobrila stotine milijardi evra za novu infrastrukturu, od kojih bi veliki deo mogao biti usmeren ka odbrani.
Velika Britanija, iako više nije deo Evropske unije, želi da pokaže svoju širu lidersku ulogu i povećava potrošnju za odbranu na 2,5 odsto BDP, što je najveće takvo povećanje u poslednje četiri decenije.
Uprkos ovom nizu najava, novi izveštaj ističe koliko će zaista biti teško evropskim zemljama da se oslobode zavisnosti od američke vojne moći i tehnologije i da to učine brzo.
Izveštaj briselskog tink-tenka Bruegel naglašava da postoje ogromni nedostaci u proizvodnim kapacitetima evropske odbrambene industrije koje treba prevazići. Posebno se ističe da Evropi nedostaju napredne odbrambene tehnologije.
U Evropi se proizvodi 7 različitih tenkova
Na primer, dok SAD ubrzano proizvode borbene avione pete generacije F-35, evropske fabrike i dalje proizvode avione četvrte generacije. Takođe se ukazuje da nacionalna rivalstva sputavaju sposobnost Evrope da masovno proizvodi visokokvalitetne sisteme.
Dok se SAD fokusiraju na proizvodnju jednog glavnog borbenog tenka (M1 Abrams), Evropa proizvodi čak sedam različitih, pri čemu svaka zemlja daje prednost sopstvenom modelu.
Jedan od autora izveštaja rekao je zda “nabavka po principu nacionalizma”, odnosno favorizovanje domaće proizvodnje usporava evropski projekat naoružavanja.
“Prvi korak je da moramo iskoristiti ekonomiju obima koju pruža veliko evropsko tržište”, rekao je Armin Štajnbaht, nerezidentni saradnik u Bruegel.
“To pomaže da se proizvodnja proširi na efikasniji i jeftiniji način”.
Štajnbahtova grupa predlaže formiranje novog panevropskog fonda za odbranu, Evropsi odbrambeni mehanizam, kako bi se olakšala zajednička nabavka naoružanja i opreme.
U teoriji, kaže Štajnbaht, neevropske zemlje, uključujući Kanadu, mogle bi doprineti fondu i imati koristi od njega kroz saradnju na potencijalno stotinama milijardi dolara vrednim novim vojnim projektima.
“Svesni smo da je Kanada zemlja koja se takođe nalazi u trenutku preusmeravanja, s obzirom na ono što se dešava u SAD”, rekao je Štajnbaht.
Evropski ministri odbrane prvi put su prošle nedelje razmatrali Bruegelov predlog i ocenili ga kao dobru početnu tačku.
Tokom nedavne posete Francuskoj, CBC News je razgovarao sa nekoliko visokih evropskih zvaničnika uključenih u napore na ponovnom naoružavanju, koji su i dalje optimistični da mogu da sprovedu neophodne promene u načinu nabavke naoružanja.
“Ono što želimo da izgradimo jeste Evropska unija koja se oslanja sama na sebe kada je reč o bezbednosti”, rekao je Gabrijel Atal, bivši premijer Francuske.
Atal je bio premijer devet meseci, od januara do septembra 2024. pre nego što je njegova partija “Renesansa” izgubila vlast nakon što je predsednik Emanuel Makron raspisao vanredne izbore kako bi pokušao da zaustavi jačanje krajnje desnice.
Atal i dalje ima mesto u francuskom parlamentu, a široko se spekuliše da bi mogao biti kandidat za predsedničke izbore 2027. godine.
“Naša vizija je da mnogo više ulažemo u odbranu kroz nacionalne budžete, da kupujemo evropsko i od evropske vojne industrije, i da izgradimo neku vrstu evropskog kompasa kada je reč o odbrani”, rekao je on.
Evropa kao treća supersila posle SAD i Kine
Svenja Han, nemačka poslanica u Evropskom parlamentu iz levičarske Slobodne demokratske partije, smatra da će bezbednosna kriza izazvana Trampom i Putinom pomoći da se fokusira pažnja evropskih lidera na prevazilaženje zajedničkih izazova.
“Ako ne želimo da nas pregaze siledžije sveta, moramo postati treća supersila, posle Kine i SAD”, rekla je Han na forumu u Parizu.
Iako za razvoj i proizvodnju novih borbenih aviona, tenkova i sofisticiranih sistema protivvazdušne odbrane mogu biti potrebne godine čak i decenije, Evropa bi mogla brže da napreduje u drugim oblastima odbrane, naročito kada je reč o dronovima.
“To je ogroman prioritet”, rekao je Rafael Los, saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose u Berlinu.
“Ukrajinci pokazuju da možete imati veliku proizvodnu bazu bez nužno jako dugih rokova za proizvodnju”.
Takođe je rekao da su stalne vojske većine evropskih zemalja trenutno premale, ali da se mogu relativno brzo ojačati kroz nova regrutovanja i obuku. Iako izveštaj Bruegela ne postavlja konkretan rok za evropsko ponovno naoružavanje, Los kaže da strateški planeri najverovatnije razmatraju nekoliko ključnih vremenskih okvira.
“Jedan je povezan sa trajanjem Trampovog predsedništva, drugi je vezan za životni vek Vladimira Putina”, rekao je Los.
Drugim rečima, postoji hitna potreba da se evropske armije reformišu i razviju nova oružja što pre, jer Tramp ima još tri i po godine predsedničkog mandata. Istovremeno, Putin, koji ima 72 godine, možda želi da ubrza svoje ambicije da proširi teritoriju Rusije, uključujući moguće napade na baltičke zemlje tokom svog života.
Los navodi da je ishod rata u Ukrajini još jedan veliki faktor koji određuje koliko vremena Evropa ima za ponovno naoružavanje.
“Mislim da bi poraz Rusije u Ukrajini značajno smanjio rizik od ruske eskalacije protiv evropskih zemalja”.
