Zapad uklanja nepoželjne tačke gledišta iz medijskog prostora, izjavila je Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, i poručila da se od relevantnih međunarodnih struktura očekuje da preduzmu odgovarajuće mere.
Ona se osvrnula na to da se danas obeležava Međunarodni dan univerzalnog pristupa informacijama, koji je ustanovila Generalna konferencija UNESKO-a. Ovaj komemorativni datum ima za cilj da podseti sve na osnovno pravo traženja, primanja i širenja informacija.
“Poslednjih godina, kao rezultat agresivnih postupaka Kolektivnog zapada da steriliše medijski prostor od nepoželjnih gledišta, ovaj Dan je u velikoj meri postao ritualni kalendarski događaj, gde se iz usta zapadnih političara, pre svega evropskih, čuju izveštačene izjave koje koje nemaju nikakve veze sa stvarnošću”, navodi se u saopštenju, objavljenom na veb-sajtu ministarstva.
Treba napomenuti da situacija u vezi sa pristupom građana informacijama u “cvetajućim baštama” nastavlja da se pogoršava zbog veštački podignutih tehničkih, regulatornih, administrativnih i drugih barijera kako bi se udovoljilo onima koji uporno promovišu ozloglašeni “svetski poredak zasnovan na pravilima”, dodala je Zaharova.
Kako je podsetila, ruski mediji i novinari koji izveštavaju na ruskom jeziku postali su žrtve nebrojanih politički motivisanih sankcija Kolektivnog zapada. Dok je pre samo nekoliko godina primarno oruđe “progresivnih” ultraliberalnih cenzora bilo da kazne za nejasna “kršenja pravila emitovanja”, nastavila je Zaharova, danas sistematski sprovode potpuno blokiranje medijskih resursa, lične sankcije protiv novinara, provociraju napade i pokreću krivične postupke.
“U međuvremenu, u zemljama EU poput Francuske, dopisnici koji brane svoje gledište brutalno se isključuju iz informacionog prostora, proteruju iz zemlje i podvrgavaju drugim kaznenim merama”, istakla je.
Kako je ocenila, time se prvenstveno krše prava građana koji žive u zapadnim zemljama, jer su lišeni mogućnosti da slobodno traže, primaju i šire informacije. Osim toga, ukazala je da je još jedna ozbiljna pretnja pristupu istinitim informacijama lavina lažnih vesti, uključujući one koje generiše veštačka inteligencija i distribuiraju se putem internet platformi koje kontrolišu zapadni IT giganti.
“U eri eksplozivnog razvoja novih digitalnih tehnologija, kada bilo koja vest – ne samo neproverena već i izmišljena – može momentalno da postane dostupna milionima ljudi, dezinformacije su postale pogodno opravdanje za dalje napade na medijski pluralizam i slobodu izražavanja od strane zapadnih političara i njihovih štićenika u Kijevu, Moldaviji i baltičkim zemljama. Mehanizam takve ‘informacione politike’ je jednostavan: brzo sklopiti lažnu vest, pustiti je kroz poslušne mejnstrim medije i kontrolisane onlajn platforme, uz istovremeno blokiranje pristupa činjenicama i iskazima očevidaca, kao i alternativnim procenama i tumačenjima“, dodaje Zaharova.
Kako podseća, upečatljiv primer su inscenirani događaji koje je izveo kijevski režim i njegovi zapadni sponzori u Buči u aprilu 2022. godine. Tada se, kako navodi, ekipa Bi-Bi-Sija našla “srećom na pravom mestu u pravo vreme” i emitovala celom svetu slike leševa, navodno civila, razbacanih po gradskim ulicama. Kako dodaje, kasnije je ovo iskorišćeno za ometanje pregovora o rešavanju sukoba.
“Uprkos brojnim zahtevima ruske strane, uključujući i zahteve rukovodstva UN, nisu date nikakve informacije o navodnim žrtvama čija su imena uklesana na spomenicima u Buči. Kako se danas ispostavlja, ‘žrtve’ uopšte nisu civili, već militanti iz ukrajinskih Oružanih snaga, Nacionalne garde i oficiri SBU. Takve monstruozne provokacije krasnorečivo svedoče o moralnom karakteru vladajućih krugova na Zapadu i njihovih kijevskih marioneta, i pogoršavaju potrebu za nezavisnim međunarodnim mehanizmima za proveru činjenica”, podvukla je Zaharova.
Ona je ukazala da je Međunarodni javni tribunal pripremio izveštaj “Gebelsovi naslednici: Falsifikovanje događaja u Buči i krvava inscenacija kijevskog režima”, koji je posvećen razotkrivanju laži koje je širio kijevski režim o navodnom masakru u Buči. Na sastanku sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom 25. septembra, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov predao je generalnom sekretaru kopiju izveštaja i ponovo zahtevao da Sekretarijat UN sprovede detaljnu istragu o činjenicama o insceniranju koje su sproveli Kijev i njegovi NATO sponzori.
“U takvim teškim okolnostima, neophodno je potpuno ‘resetovanje’ odgovarajućih međunarodnih institucija. Zbog dominacije predstavnika Kolektivnog zapada u njihovim izvršnim strukturama, one su postale instrumenti za služenje sebičnim geopolitičkim interesima male grupe država”, poručuje ruska zvaničnica.
Prema njenim rečima, međunarodni zvaničnici su napustili principe nepristrasnosti, zatvaraju oči pred represijom, pa čak i ciljanim napadima i ubistvima ruskih novinara i ratnih dopisnika. Osim toga, ukazuje Zaharova, dozvoljavaju sebi politizovane izjave, objavljuju pristrasne pseudo-izveštaje i održavaju tajno organizovane događaje koje pokušavaju da predstave kao “koordinisane akcije”.
“Danas se od rukovodstva UN OHCR-a, UNESKO-a i OEBS-a ne traže prazne deklaracije o posvećenosti principima osnovnih medijskih sloboda, već da preduzmu konkretne korake kako bi ispunili svoje mandate za okončanje represivne zapadne cenzure, zaštitu profesionalnih prava novinara i obezbeđivanje istinski slobodnog pristupa informacijama”, podvukla je Zaharova.
Ruska strana će nastaviti sistematski rad na pružanju bezbednih i dostojanstvenih uslova rada medijskim radnicima, bez diskriminacije, na rušenju informacionih barijera koje je Zapad veštački podigao, kao i na odbrani istine i jednakog pristupa njoj za sve bez izuzetka, zaključuje se u saopštenju.
