Kako platiti ratove – pitanje je staro koliko i sam rat, a u trenutku kada je Evropa, kako “Fajnenšel tajms” ocenjuje, usred svog najvećeg oružanog sukoba od 1945. godine, ova enigma posebno dobija na značaju.
Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (Sipri) izračunao je da je globalna potrošnja na odbranu prošle godine porasla za četiri procenta i dostigla rekordnih 2,24 milijarde dolara. I nastavlja da raste.
Zato se vlade širom sveta dovijaju da “namaknu” svaki dinar više ne bi li ga uložili u svoje armije.
Tako Danci, sledećeg aprila, prvi put posle više od tri veka neće imati slobodan dan na praznik Velike molitve. Vlada je taj datum proglasila radnim ne bi li finansirala dodatne troškove za vojsku.
“Niko ne želi da plaća više poreza. Ali istovremeno, svi žele bolju odbranu i dobre zdravstvene usluge. U jednom trenutku će to pitanje doći u javnu arenu, jer nikome nije jasno kako će se sredstva prikupiti”, rekao je bivši šef za ekonomsko predviđanje u OECD-u Džon Luelin.
Japan koji brine zbog napredovanja Kine i rata u Indo-Pacifiku nije precizirao kako će platiti najavljeno povećanje vojnog budžeta za dve trećine. Britanci bi davanja za vojsku digli na 2,5 odsto BDP, ali samo “ako to fiskalne i ekonomske okolnosti dozvole”.
Nemci bi isto više davali za odbranu, ali nisu raspoloženi da se odreknu državnog praznika. Francuzi će u narednih pet godina vojni budžet povećati za 40 odsto, ali, misterija je kako. Isto važi i za Poljsku kojoj je cilj da duplira potrošnju na četiri odsto BDP-a.
U SAD su političari napravili izuzeće u pregovorima o gornjoj granici duga kako bi omogućili povećanje vojne potrošnje za tri odsto na 886 milijardi dolara u 2024. Kineski budžet za odbranu, za koji Sipri procenjuje da iznosi 292 milijarde dolara, ove godine je na putu da postigne 29. uzastopno godišnje povećanje.
Rusija, koja je, kako “Fajnenšel tajms” piše, prošle godine potrošila oko 86 milijardi dolara na odbranu, u međuvremenu je istakla da neće biti “ograničenja finansiranja” za specijalnu vojnu operaciju, iako je njen budžet i dalje tajna.
Indija planira da ove godine poveća svoja vojna davanja za 13 odsto, odnosno na 73 milijarde dolara, dok Saudijska Arabija, koja se plaši nuklearnog Irana, sada troši 7,5 odsto BDP-a na odbranu, odnosno najviše posle Ukrajine.
U NATO je prošle godine samo sedam od ukupno 31 članice ispunilo samonametnutu ciljanu potrošnju za odbranu od dva posto BDP-a. Kada bi svi to učinili, ukupni izdaci bi porasli za više od 150 milijardi dolara godišnje, pokazuje istraživanje FT.
Opšte je pravilo, navodi ovaj list, da se “kratki, vrući ratovi” koji zahtevaju nagli porast potrošnje finansiraju dodatnim zaduživanjem, dok se “dugi, hladni ratovi” kojima je potrebna održiva potrošnja, plaćaju porezima.
Tako su Napoleonov prvi i drugi rat uglavnom finansirani zaduživanjem. Nasuprot tome, tokom dugih decenija Hladnog rata, Zapad je vojsku finansirao većim porezima.
Ratovi su takođe često praćeni višom inflacijom i promenom kamatnih stopa. Tokom Drugog svetskog rata, američke veleprodajne cene rasle su u proseku za 8,2 odsto godišnje, iako su kamatne stope na dugoročni dug bile fiksirane na 2,5 odsto – što je jaz koji je pomogao Vašingtonu da naduva vrednost obveznica koje izdaju SAD.
“Svi ratovi su generalno povezani sa nekom inflacijom. Političari ne vole da dižu poreze da bi platili ratove, pa je inflacija skriveni porez”, zaključuje autor knjige “Istorija kamatnih stopa” Ričard Sila.
